Konzumiranje avokada smanjuje rizik od srčanog udara i kod muškaraca i kod žena, naročito kada se jede umesto maslaca, sira ili prerađenog mesa, pokazala je nova studija.
Kardiovaskularne bolesti su vodeći ubica širom sveta, uzimajući skoro 18 miliona života svake godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Konzumiranje najmanje dve porcije avokada nedeljno smanjilo je rizik od srčanog udara za 21 odsto u poređenju sa izbegavanjem ili retkim konzumiranjem avokada. Međutim, nije bilo ekvivalentne koristi u smanjenju rizika od moždanog udara, prema studiji objavljenoj ove nedelje u “Journal of the American Heart Association”.
Porcija avokada, koji je voće, definisana je kao “½ avokada ili ½ šoljice avokada, koji je otprilike težak 80 grama”, rekla je autorka studije Lorena Pačeko, postdoktorski saradnik na odeljenju za ishranu na “Harvard T.H. Chan School of Public Health” u Bostonu.
– Iako nijedna hrana nije rešenje za trajnu zdravu ishranu, ova studija je dokaz da avokado ima moguće zdravstvene koristi – rekla je u saopštenju Šeril Anderson, predsednica Saveta za epidemiologiju i prevenciju Američkog udruženja za srce (AHA). Anderson nije bila uključena u studiju.
Ona je istakla da su “potrebne strategije za poboljšanje unosa zdrave ishrane koju preporučuje AHA ,kao što je mediteranska ishrana, koja je bogata povrćem i voćem”.
Dugoročna studija
Studija je pratila više od 68.000 žena i 41.000 muškaraca koji su bili uključeni u dve dugoročne vladine studije o faktorima rizika za hronične bolesti: Zdravstvena studija medicinskih sestara i Studija o praćenju zdravstvenih radnika. Učesnici nisu imali karcinom, koronarne bolesti srca i moždani udara na početku studija i ispunjavali su upitnike o ishrani svake četiri godine u periodu od 30 godina, piše CNN.
Pored razmatranja ukupnog uticaja konzumiranja avokada, istraživači su uradili statističko modeliranje i otkrili da konzumiraju pola porcije avokada, što je četvrtina šolje, dnevno umesto iste količine jaja, jogurta, sira, margarina, maslaca ili prerađenog mesa smanjio rizik od srčanog udara za 16 odsto do 22 odsto.
– Puna korist od čestog konzumiranja avokada koja je ovde primećena proizlazi iz zamene avokada za hranu koja je manje zdrava – rekao je dr Dejvid Kac, specijalista za prevenciju bolesti i zdravu ishranu, koji nije bio uključen u studiju.
Međutim, studija nije pronašla razliku u smanjenju rizika kada je pola porcije avokada zamenjeno ekvivalentnom porcijom orašastih plodova, maslinovog i drugih biljnih ulja. To ima smisla, rekao je Kac, jer zdravstvene koristi zavise od toga koja hrana se zamenjuje.
– Ako bi, na primer, uobičajena zamena bila između avokada i oraha ili badema, efekti na zdravlje bi verovatno bili zanemarljivi jer hrana ima slična nutritivna svojstva i očekivane zdravstvene efekte – rekao je Kac.
Ali ako bi avokado zamenio maslac i margarin kao namaz, ili bi se uzimao umesto prerađenog mesa ili sira, “razlike u ishrani bi bile velike” i očekuje se da će promeniti zdravstveni ishod, dodao je on.
Iako je avokado “posebno bogat izvor mononezasićenih masti, polinezasićenih masti i vlakana”, on takođe može da bude skup i samim tim nedostupan za pojedine grupe, rekao je Kac i dodao da slične zamene mogu da uključuju orahe, bademe, masline, maslinovo ulje i razne semenke poput bundeve i lana.
Ostale namirnice koje treba uključiti i koje imaju veliku zdravstvenu korist po “mnogo nižim cenama”, uključuju pasulj, leblebije i sočivo, “i možda cela zrna i srodne semenke poput kinoe”, rekao je Kac.
Sprečavanje bolesti srca
Sprečavanje srčanih bolesti podrazumeva održavanje telesne težine, krvnog pritiska i holesterola pod kontrolom, dosta kvalitetnog sna i redovnog vežbanja, upravljanje stresom, ograničavanje alkohola i izbegavanje upotrebe duvana i zdravu ishranu sa nižim sadržajem šećera, prerađene hrane i zasićenih masti, prema Nacionalnoj medicinskoj biblioteci.
Američko udruženje za srce kaže da je vašem telu potrebna mast da bi povećala energiju, zaštitila organe, proizvodila hormone i pomogla u apsorpciji hranljivih materija. Međutim, masti kao što su mononezasićene i polinezasićene masti su izbor za zdravlje srca.
Maslinovo ulje, ulje od kikirikija i susamovo ulje su izvori mononezasićenih masti, zajedno sa avokadom, puterom od kikirikija i mnogim orašastim plodovima i semenkama.
Zasićene masti i trans masti podižu nivoe LDL-a, poznatog kao “loš holesterol”, kaže AHA. Zasićene masti, kao što je maslac, obično su čvrste na sobnoj temperaturi i nalaze se u punomasnim mlečnim proizvodima, jajima, kokosovim i palminim uljima, i masnoj govedini, svinjetini i živini sa kožom.
Veštački napravljene trans masti, koje se nazivaju i delimično hidrogenizovana ulja, podižu loš LDL holesterol i snižavaju dobar HDL holesterol, što može da poveća rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2.
Oni se često mogu naći u “prženoj hrani kao što su krofne i peciva, uključujući kolače, pite, keks, smrznutu picu, sitne kolače, krekere, margarin i druge namaze”, navodi AHA.
