Odavno znamo kakvu štetu težak oblik Covid-19 može da nanese plućima, ali tačni razlozi tih promena još se proučavaju.
Studijom, koja bi mogla da pomogne boljem lečenju zaraženih koronavirusom, naučnici u Nemačkoj pokazali su da je Covid-19 često praćen teškim ožiljcima na plućnom tkivu.
Tim naučnika na čelu sa Leifom-Erikom Sanderom u bolnici „Charite“ u Berlinu kaže da zastoj pluća možda nije prouzrokovan samim umnožanjem virusa, već odgovorom imunskog sistema tela, između ostalog.
Njihovi zaključci, objavljeni u naučnom časopisu „Cell“, ukazuju na to da virus Sars-CoV-2 prouzrokuje da „ćelije čistači“ imunskog sistema pokrenu stvaranje ožiljaka koji na kraju oštećuju pluća.
Takva reakcija imunskog sistema znači da pacijenti sa Covid-19 moraju da budu veoma dugo na kiseoniku ili čak moraju da budu priključeni na mehaničku ventilaciju. Ako pacijent ima težak oblik Covid-19, postoji velika mogućnost da će razviti akutni respiratorni distres sindrom (ARDS).
U svojoj studiji naučnici predvođeni Sanderom došli su do zaključka da plućno tkivo pacijenata postaje ožiljno promenjeno, zadebljano i neelastično. Vrlo slični procesi se javljaju u idiopatskoj plućnoj fibrozi, ranije neizlečivom obliku ožiljnih promena na plućima.
Naučnici su prvo pod mikroskopom gledali plućno tkivo pacijenata preminulih od posledica Covid-19 i pronašli su karakteristične oblike teške fibroze.
– Gotovo svi pogođeni pacijenti imali su opsežno oštećenje tkiva. Većina alveola je uništena, a zidovi alveola su pokazali visoki stepen zadebljanja. Takođe smo svuda pronašli naslage kolagena, glavne komponente ožiljnog tkiva – rekao je Piter Bur sa Instituta za patologiju na Univerzitetu RWTH u Ahenu.
Zastoj pluća po pravilu se ne razvija u dve do tri nedelje nakon pojave prvih simptoma, objasnio je Sander.
– To ukazuje da zastoj pluća nije prouzrokovan nekontrolisanom replikacijom virusa, već sekundarnim odgovorima domaćina, uključujući one koji uključuju imunski sistem.
Tim je zatim pregledao imunske ćelije u plućima teško bolesnih ili preminulih pacijenata sa Covid-19. Otkrili su da se u plućima obolelih pacijenata nakupljaju makrofagi – imunske ćelije koje uklanjaju patogene i ćelijski otpad, ali učestvuju i u lečenju rana.
U teškim slučajevima Covid-19, čini se da dolaze u kontakt sa određenim ćelijama vezivnog tkiva i tada se snažno razmnožavaju i stvaraju velike količine kolagena. Naknadna istraživanja na ćelijskim kulturama ukazivala su na to da virus Sars-CoV-2 izaziva pogrešnu reakciju makrofaga. Virus gripa, s druge strane, to ne izaziva.
– Naši podaci zbog toga pokazuju paralele između Covid-19 i idiopatske plućne fibroze – rekao je Antoan-Emanuel Saliba sa nemačkog istraživačkog instituta Helmholc i dodao:
– To može da objasni zašto su neki od faktora rizika za Covid-19 takođe faktori rizika za idiopatsku plućnu fibrozu. Ti faktori obuhvataju neka zdravstvena stanja, pušenje, muški pol i starije od 60 godina.
Za razliku od idiopatske plućne fibroze, čiji je uzrok nepoznat, ožiljci kod pacijenata sa Covid-19 mogu da se povuku, makar delimično, kažu naučnici. Tokom oporavka od bolesti, zadebljanja i ožiljci se barem delimično povuku.
Detaljnije istraživanje procesa regresije ožiljaka na tkivu moglo bi da doprinese razvoju mogućih lečenja za obe bolesti ili sprečavanju nastanka ožiljaka od samog početka.
