Srbija će i ove zime uvoziti struju i za uvoz trošiti milione evra. Struja iz Crne Gore, Republike Srpske, Rumunije, Bugarske i drugih zemalja u okruženju stići će i do Pešterske visoravni gde postoje idealni uslovi za njenu proizvodnju, a uz relativno skromna ulaganja i za – izvoz. Nažalost, ogromne potencijale kojima Pešter raspolaže, počev od rezervi uglja, pa do takozvanih izvora obnovljive energije, Srbija ne ume da iskoristi.
|
Solarni park |
I dok u EPS-u razmatraju mogućnost da u Štavlju kod Sjenice uz pomoć investitora iz inostranstva grade termoelektranu snage 350 megavata koja će koštati oko 600 miliona evra i ugroziti životnu sredinu, vlasti u Beogradu zaboravljaju na ogromne i neiscrpne rezerve vode, vetra i sunca iz kojih se na Pešteru mogu večno proizvoditi hiljade megavata električne energije.
– Ludost je u netaknutoj prirodi, među pašnjacima i u najpoznatijem stočarskom kraju u Srbiji, postaviti prljavu tehnologiju kakva je termoelektrana. Bojim se da nam strane kompanije, tobože povoljnim ulaganjima, uvaljuju veliku nevolju. Činimo sve što je u našoj moći da sprečimo izgradnju termoelektrane u Štavlju i da državi ukažemo na velike mogućnosti Peštera, ali i obližnje Golije i Rogozne, u proizvodnji struje iz takozvanih obnovljivih izvora energije – priča Mithat Mitko Nokić, predsednik Stranke zelenih u Novom Pazaru.
Investitori na čekanju
Šemsudin Kučević, dugogodišnji predsednik opštine Tutin, naglašava da su i stranci zainteresovani za iskorišćenje obnovljive energije na Pešteru.
– Decenijama ukazujemo na ogromne i neiskorišćene potencijale vode, vetra i sunca, imamo čitave elaborate, konsultovali smo najpoznatije domaće i strane stručnjake, išli smo stotinama puta u Vladu Srbije, ukazivali, predlagali, tražili i molili, bilo je i puno obećanja. Međutim, na terenu, ako se izuzmu prva vetrenjača u selu Gradac i prva mini-hidrolektrana na Smolućkoj reci, ništa značajnije još nismo postigli. Imamo obećanja da će država konačno okrenuti list i da ćemo početi da koristimo blagodeti koje nam je priroda dala – ističe Kučević.
U prvu vetrenjaču na Pešteru i jednu od retkih u Srbiji južno od Save i Dunava slovenačka firma Hidro-vint uložila je milion evra. Vetrenjača je vrlo moderna, dnevno proizvodi oko 600 kilovata struje i već se polako isplaćuje.
– Samo na području sela Gradac i mesne zajednice Leskova planiramo da izgradimo još 30 sličnih vetrenjača, postoji puno zainteresovanih domaćih i stranih investitora koji čekaju, jer još nisu rešeni problemi sa isporukom proizvedene struje EPS-u, pošto nedostaje odgovarajuća elektro-mreža i ima nejasnoća i oko obračuna i plaćanja isporučene struje – objašnjava Bajro Gegić, bivši predsednik opštine Tutin, a sada poslanik u Skupštini Srbije.
Divlji kanjon
Povratnik iz inostranstva Šemsudin Zeković izgradio je uz pomoć opštine na Smolućkoj reci u Crkvinama prvu mini-hidroelektranu.
|
Očuvanje sredine |
– Slabašne je snage, oko 160 kilovata, ali znači puno, jer mnogo ne košta, ništa ne troši, a proizvodi struju. Samo na Smolućkoj reci moglo bi da se izgradi bar još desetak sličnih hidrocentrala, a naš plan je da na celom Pešteru izgradimo 64 elektrane potočare, koje će sa još tridesetak vetrenjača proizvoditi struje koliko i jedna veća termoelektrana u Srbiji. Na naše pozive već se odazvala firma Sistem Uno Rinova iz Italije koja će u gornjem toku Ibra, u našoj opštini, graditi pet manjih hidroelektrana ukupne snage 7,5 megavati, nedavno smo potpisali ugovor i na proleće bi trebalo da počne izgradnja – objašnjava Šemsudin Kučević i poziva zainteresovane investitore, strance, ali i Tutince koji rade širom Evrope da zarađeni novac ulože u proizvodnju čiste struje.
Do pre desetak godina Tutin je bio najsiromašnija opština u Srbiji, danas je, zahvaljujući agilnom opštinskom rukovodstvu i velikim investicijama u male pogone i turizam, veliko gradilište.
– Čim smo uvideli energetske resurse ovog kraja, odmah nam je bilo jasno da vredi ulagati u opštinu Tutin i na celoj Pešterskoj visoravni. Trebalo je da na Ibru gradimo jednu veću hidroelektranu. Međutim, da ničim ne bi ugrozili divljinu, odlučili smo da za početak gradimo pet manjih, a kasnije, čitav sistem elektrana duž kanjona ove reke. Inače, planiramo da u Srbiji izgradimo 18 hidroelektrana i u njihovu izgradnju uložimo oko 300 miliona evra – kaže Umberto Feraro, predsednik kompanije Sistem Rinova Uno.
Pošto je Pešter prevashodno stočarski kraj, opštinari se trude da sačuvaju prirodu, a da se izveze što više jagnjadi, sjeničkog sira i pršute.
