Stručnjaci se obično fokusiraju na vrstu hrane koju treba konzumirati kako bi se poboljšalo zdravlje, ali brzina kojom jedete je podjednako važna – posebno ako svoje dnevne obroke završavate za 20 minuta ili manje.
Ako ste osoba koja redovno može da pojede doručak, ručak ili večeru za manje od 20 do 30 minuta – jedete prebrzo.
„Potrebno je oko 20 minuta da želudac putem niza hormonskih signala pošalje mozgu informaciju da je pun“, kaže Lesli Hajnberg iz Centra za bihejvioralno zdravlje na klinici Klivlend.
Ljudi koji brzo jedu verovatno gutaju više vazduha, što može dovesti do nadimanja ili probavnih smetnji. Nedovoljno žvakanje hrane može takođe ugroziti varenje, što znači da nećete apsorbovati sve hranljive materije iz hrane.
Neprožvakani komadi hrane takođe mogu zapeti u jednjaku.
Prethodna istraživanja pokazala su da ljudi koji brzo jedu imaju veći rizik od gojaznosti, dok oni koji jedu sporije imaju najmanje šanse da budu gojazni.
Kako možete da usporite dok jedete?
Hajnberg preporučuje da ostavite telefon ili isključite televizor.
„Kada radimo druge stvari dok jedemo, manje obraćamo pažnju na hranu. To često dovodi do toga da pojedemo više“, samtra on.
Kada se ljudi fokusiraju isključivo na obrok, više uživaju u jelu i pojedu manje.
Hajnberg priznaje da je tempo jedenja često duboko ukorenjena navika, ali naglašava da je promena moguća. On predlaže da probate da jedete nedominantnom rukom, da koristite pribor koji inače ne koristite – kao što su štapići – ili da pravite namerne pauze za vodu kada vam je tanjir delimično prazan.
Ako vodite brz i zauzet život, možda je neizbežno da ručate na poslovnim sastancima ili grickate dok obavljate druge zadatke.
Jedna od najjednostavnijih strategija za rešavanje tog problema jeste da povećate broj zalogaja koje uzimate, prenosi N1 Zagreb.
male tajne velikih majstora.