Podaci pokazuju da je stopa gojaznosti među starijima od 20 godina dramatično porasla u poslednjih dvadeset godina, a stručnjaci neumorno upozoravaju na zdravstvene rizike koji dolaze s viškom kilograma.
Nova studija objavljena početkom maja u “JAMA Network Open” otkrila je da nemaju sve gojazne osobe isti rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema.
Otkriveno je da 40 odsto gojaznih osoba u SAD nije u većem riziku od kardiovaskularnih bolesti ili smrti.
Studija je pokazala da je utvrđeno da su ljudi sa indeksom telesne mase (BMI) 30 ili više, koji se smatraju gojaznima, “metabolički zdravi” ako su imali tri zajedničke stvari.
Naučnici koji su stajali iza nove studije promatrali su 386.420 osoba i otkrili da gojazne osobe s normalnim krvnim pritiskom, relativno niskim obimom struka i bokova (WHR) i bez postojećeg dijabetesa tipa 2 nisu imale povećani rizik od srčanih bolesti ili smrt. To ih je navelo da za one koji se uklapaju u te merne podatke smatraju osobama sa “metabolički zdravom gojaznošću (MHO)”.
Utvrđeno je da je kod metabolički zdrave gojaznosti krvni pritisak manji od 130 mm Hg, a obim struka i bokova manji od 0.95 za žene i manji od 1.03 za muškarce.
– Naši rezultati ukazuju da ljudi sa MHO klasifikovani prema ovoj definiciji nisu u povećanom riziku od smrti izazvane kardiovaskularnim bolestima ili drugim uzrocima prerane smrti – zaključili su istraživači sa Njemačkog instituta za ljudsku ishranu.
Ali ranije se mnogo raspravljalo o pojmu “zdrava gojaznost”. Istraživački rad objavljen u časopisu “Annals of Human Biology” iz 2018. tvrdio je da taj izraz ne sme da se koristi, prenosi Best Life.
Šeron Zarabi, dijetetičarka i direktorka programa za zdravlje žena na Institutu Kac, koja nije učestvovala u radu iz 2018. godine, smatra da “moramo da se odmaknemo od korišćenja BMI-a kao kategorizacije viška kilograma”.
– Pravo je pitanje kako definisati zdravlje. Da li je vegetarijanac koji ima BMI 30 i koji izbegava sve zasićene masti iz mesa i konzumira ishranu bogatu jednostavnim ugljenim hidratima i tako smanjuje rizik od srčanih bolesti, ali povećava verovatnoću za povišen nivo triglicerida i insulina, zdrav? – pitala je Zarabi.
– Mislim da moramo da redefinišemo zdravlje kao i da sagledamo osobu kao jednu celinu, uzimajući u obzir nivo kondicije, obrasce spavanja, bolove u zglobovima, nivo vitamina, disanje, snagu, i još mnogo toga – zaključila je.
