Kritična tačka za bolest i smrt od ekstremne vrućine je nekoliko stepeni niža nego što su stručnjaci ranije mislili, saopštili su istraživači.
Kako temperatura raste početkom leta u mnogim delovima sveta, ono što se dešava u ljudskom telu može postati bitka na život ili smrt, o čijem ishodu odlučuje samo nekoliko stepeni Celzijusa.
„Osnovna temperatura tela u mirovanju je obično oko 37 stepeni Celzijusa. To je samo sedam stepeni manje od katastrofe toplotnog udara“, rekao je Oli Džej, profesor toplote i zdravlja na Univerzitetu u Sidneju.
Kaže da toplota ubija na tri načina.
Prvi je toplotni udar, odnosno kritično povećanje telesne temperature koje izaziva otkazivanje organa.
Kada unutrašnja temperatura tela postane previsoka, telo preusmerava krv na kožu da bi je ohladilo. Međutim, ovo izvlači krv i kiseonik iz želuca i creva i može dozvoliti toksinima da uđu u krvotok.
„To izaziva niz posledica. Zgrušavanje po celom telu, otkazivanje više organa i na kraju smrt“, rekao je Džej.
Najveći ubica na vrućini je opterećenje srca, posebno za ljude koji imaju kardiovaskularne bolesti, dodao je australijski profesor.
Treći način na koji toplota može biti fatalna je dehidracija. Dok se ljudi znoje, gube tečnost do tačke koja može ozbiljno opteretiti bubrege i povećati probleme sa srcem, rekao je profesor Džej.
Toplota takođe utiče na mozak i može izazvati konfuziju ili poteškoće u razmišljanju, reklo je nekoliko lekara.
„Jedan od prvih simptoma da ste u nevolji sa vrućinom je ako se zbunite“, rekla je Kristi Ebi, profesor javnog zdravlja i klimatskih promena na Univerzitetu u Vašingtonu.
