Varenje je najbolje „kada je svetlost prisutna i telo je aktivno“, objasnila je dijetetičarka.
Stručnjaci sugerišu da jedenje večernjeg obroka u određenom periodu od dva sata može podstaći gubitak težine, poboljšati san i pomoći varenju. Poznato kao „rani jutarnji pristup“, vreme vašeg poslednjeg obroka u danu između 17 i 19 časova omogućava vam da se uskladite sa prirodnim cirkadijanskim ritmom vašeg tela. Ovaj ritam utiče na metabolizam, varenje i oslobađanje hormona, dostižući vrhunac tokom dana i usporavajući se početkom večeri, piše Njujork post.
Prekasno jedenje remeti ovaj ritam i može ozbiljno poremetiti san, varenje i raspoloženje.
„Znamo da kada ljudi jedu kasnije uveče, imaju veći rizik od gojaznosti“, rekla je Tara Šmit, registrovana dijetetičarka. Studija iz 2022. objavljena u časopisu Cell Metabolism otkrila je da su ljudi koji su jeli svoj glavni obrok oko 17 sati sagoreli više kalorija od onih koji su večerali kasnije.
Ako jedete četiri sata pre spavanja, posle večere imate vremena za šetnju. Varenje je najbolje „kada je svetlost prisutna i telo je aktivno“, objasnila je Šmit. „Imaćete niži nivo šećera u krvi jer je nivo šećera porastao tokom tog obroka. Ali sada kada vežbate, on će se ponovo smanjiti“, rekla je ona.
Stalno visok šećer u krvi je glavna karakteristika dijabetesa. Prekasno čekanje na večeru takođe može pogoršati gorušicu ili refluks kiseline. Studija iz 2023. pokazala je da oni koji jedu posle 21 sat imaju 28 odsto veću verovatnoću da dobiju moždani udar. Za svaki sat posle 20 sati kada su učesnici studije večerali, njihove šanse da dobiju moždani udar ili prolazni ishemijski napad, u kojem je protok krvi u mozgu privremeno prekinut, povećane su za 8 odsto.
Pored obroka, namirnice bogate mastima ili kiselinama, kofeinom i začinjenim ukusima češće izazivaju probavne smetnje i gorušicu, što otežava da zaspite i održite zdrav san. Hrana koja promoviše bolji san obično ima dobar balans nemasnih proteina, vlakana i složenih ugljenih hidrata, piše Večernji.hr.
