Naziva se najstarijom profesijom na svetu i to s dobrim razlogom. Britanski sociolog Katarina Hakim, smatra da prostitucija uspeva u svakom društvu modernog sveta. To čak nije ni isključivo ljudska delatnost, jer su primećeni slučajevi ženskih šimpanzi kako “menjaju2 seks za hranu.
Pravni status seksualnog rada uveliko varira širom sveta. U nekim zemljama, poput Holandije, zakonski je regulisan. U drugima je, poput Novog Zelanda, dekriminalizovan, što znači da ne postoje zakoni koji ga regulišu ili ograničavaju. U drugim zemljama poput Tajlanda prostitucija je teoretski nezakonita, ali zakoni se ne sprovode. Bez obzira da li je ‘prodaja seksa’ legalna ili ne, seksualni rad je stigmatizovano zanimanje svugde u svetu.
Seksualne radnice uglavnom su žene, a njihovi klijenti su gotovo svi muškarci. Svakako, postoje i muški seksualni radnici, ali oni takođe udovoljavaju gotovo isključivo muškarcima. Seks uz naplatu može biti prilično skup, a muškarci koji ga traže često rizikuju pravne posledice, socijalnu stigmu i raspad sopstvenih ljubavnih odnosa – poput braka, da bi nastavili s njim.
Koji muškarci plaćaju seks?
Ovo pitanje su švedska psihološkinja Šarlot Deogan i njene kolege istražili u članku koji su nedavno objavili u časopisu “Arhiva seksualnog ponašanja”.
U studiji su korišćeni podaci iz uzorka od preko 6.000 švedskih muškaraca, od 16 do 84 godina, uzeti iz mnogo većeg istraživanja seksualnog i reproduktivnog zdravlja koje je sprovela Švedska agencija za javno zdravstvo 2017. godine. Ključno pitanje u ovom istraživačkom projektu bilo je: Da li ste ikad platili ili dali neku drugu nadoknadu za seks?
Deogan i njene kolege su razmotrili i druge varijable u seksualnom životu ispitanika. Ispitanici su posebno trebali da ocene nivo seksualnog zadovoljstva u svom životu. Oni koji su izjavili da su nezadovoljni dobili su priliku da navedu svoje razloge. To je uključivalo nedostatak partnerke, nedovoljan broj seksualnih partnerki i nemogućnost polnog odnosa s njihovim partnerkama onako kako bi oni želeli – u količini, meri, kvaliteti ili načinu.
Ostala relevantna pitanja bavila su se seksualnim aktivnostima učesnika na internetu. To je uključivalo potragu za seksualnim partnerom na mreži i gledanje pornografije. Deogan i njene kolege su proučavali i razne demografske osobine, poput uzrasta, nivoa obrazovanja i prihoda.
Svaki deseti je platio seks
Oko 10 odsto ispitanika izjavilo je da su u nekom trenutku svog života platili seks. Ovaj broj je sličan onom dobijenom u drugim studijama, iako je postotak obično nešto veći u zemljama u kojima je prostitucija legalna ili se toleriše. Deogan i kolege ističu da je “kupovina seksa” u Švedskoj ilegalna i strogo procesuirana od 1999. Međutim, to je legalno u mnogim drugim evropskim zemljama, pa zato švedskim muškarcima nije teško da odu u inostranstvo na tzv. seksualne praznike.
Deogan i kolege takođe su otkrili da su stariji švedski muškarci nešto verovatnije plaćali seks nego njihovi mlađi sunarodnici. Međutim, nejasno je zašto je to slučaj. Može biti da stariji muškarci imaju bolje finansijske uslove za plaćanje seksa, ali isto tako može biti slučaj da su ti stariji Šveđani angažovali seksualne radnice pre nego što je to postalo ilegalno.
Mogu postojati i drugi razlozi zašto su klijenti stariji. Nema sumnje da mlađi muškarci lakše privlače seksualne partnerke nego stariji muškarci. Mlađi muškarci, čak i ako imaju raspoloživ dohodak, mogu biti osetljiviji na stigmu koja okružuje plaćanje seksa.
Prostitutkama odlaze kada uštede za seks
Deogan i kolege takođe nisu pronašli značajne razlike u prihodima ili obrazovanju između muškaraca koji su platili seks i onih koji nisu. Drugim rečima, muškarci ne angažuju seksualne radnice samo kad za to imaju raspoloživi dohodak. Zapravo, istraživači su čak primetili nešto povećanu tendenciju plaćanja seksa na najnižim društveno-ekonomskim nivoima, sugerišući da će oni muškarci koji su možda presiromašni da bi privukli partnerku uštedeti za povremenu posjetu prostitutkama.
Oni koji često gledaju pornografiju češće odlaze prostitutkama
Oni koji su prijavili da su nezadovoljni svojim seksualnim životom i koji su tražili ili upoznali seksualne partnerke putem interneta imali su pet puta veću verovatnoću da su takođe platili seks nego drugi muškarci u uzorku. Štaviše, tri puta je verovatnije da su oni koji su često gledali pornografiju platili seks.
Visok i nezadovoljen polni nagon
Ove tri varijable seksualnog života (nezadovoljstvo, internet druženje i korištenje pornografije) verovatno su posledice visokog polnog nagona. Pojedinačni muškarci i žene uveliko se razlikuju u pogledu toga koliko žele seks. Ali, kako ističe Hakim, muškarci u proseku imaju veći polni nagon od žena u svim uzrasnim grupama, a taj se jaz s godinama samo povećava.
Dok mlade žene obično nemaju problema s privlačenjem seksualnih partnera u broju koji im odgovara, starije žene češće prijavljuju smanjenu potrebu za seksom.
Ovaj sve veći jaz između polnih nagona muškaraca i žena dovodi do onoga što Hakim naziva ‘muškim seksualnim deficitom’. Pogotovo kad muškarci uđu u srednje doba, često se nađu sa suprugom koju seks više ne zanima. Oni stariji muškarci koji još uvek mogu privući mlađe žene to će učiniti, bilo odnosima izvan braka, bilo razvodom i ponovnim venčanjem. U međuvremenu, oni koji to ne mogu, umesto toga mogu se obratiti seksualnim radnicima kako bi zadovoljili seksualne potrebe.
Muški seks deficit i seksualni rad
U Švedskoj se na prostituciju gleda kao na socijalnu “bolest” zasnovanu na neravnopravnosti polova, a pravna strategija je bila progon onih koji “kupuju2 seks, a ne onih koji ga “prodaju” – odnosno kažnjavanje klijenata, a ne prostitutke. Čini se da se Deogan i njene kolege slažu s tim mišljenjem i smatraju da njihovo istraživanje može pomoći u postavljanju politika usmerenih na iskorenjivanje seksualnog rada kako bi se povećala rodna ravnopravnost u Švedskoj.
Hakim, nasuprot tome, tvrdi da je muški polni deficit toliko velik da seksualni rad nikada ne može biti potpuno ukinut, jer će uvek biti mladih žena spremnih da zarađuju za život zadovoljavajući potrebe “velikodušne gospode”. Zato, kriminalizacija seksualne trgovine samo je čini opasnijom za seksualne radnice.
Kako onda najbolje zaštititi žene koje se bave seksualnim radom? Džerald Mosli, penzionisani advokat kalifornijskog Ministarstva pravosuđa, obavio je opsežne intervjue sa seksualnim radnicama i otkrio da one u većini imaju pozitivan stav prema svojoj profesiji. To sugeriše da je legalizacija ili dekriminalizacija seksualnog rada najbolji način da se zaštite žene i muškarci koji odluče da se bave ovom vrstom posla.
Seksualne radnice s kojima je Mosli razgovarao potvrdile su ono što su Hakim, kao i Deogan i kolege, pronašli u svom istraživanju – da muškarci koji plaćaju seks čine to jer u svakodnevnim vezama ne zadovoljavaju svoje seksualne potrebe.
