Igra svemoćne prirode se nastavlja, umesto očekivanog proleća na Balkan je sredinom maja stigla jesen. Poplave su razorile deo Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Iza poplava su ostali tigrasti komarci, koji prenose smrtonosni virus Nila, a oni su dobili i novo egzotično društvo insekata, azijske skakavce u selu Belo Polje kod Kuršumlije. U Sloveniji i Hrvatskoj pojavili su se takozvani azijski stršljenovi koji su tek pretnja po ljudske živote.
|
Najezda iz Kazahstana |
– Njima su pogodovali ovi uslovi jer smo ušli u period vlažnije klime s visokim temperaturama. To je poremećaj ekološke ravnoteže. Verovatno su kao larve doneti preko neke robe, jer se vrlo lako prenose – kaže infektolog Vladan Ranković i dodaje da je isto ukoliko vas egzotični insekt ujede ovde ili kad otputujete na daleke destinacije, s obzirom na to da je reč o istoj vrsti. – Oni nisu prenosioci bakterija i virusa, već luče otrove slične onima kod pauka i škorpiona. Deluju lokalno, uglavnom na nervni sistem. Ne daje se protivotrov, terapija je simptomatska, protiv šoka ili alergije, u zavisnosti od toga kakve su reakcije.
Profesor s beogradskog Veterinarskog fakulteta dr Branislav Pešić za jedan beogradski medij tvrdi da su vrlo opasni.
– Zabeležen je jedan slučaj u Sloveniji u koju su stršljeni došli iz Italije gde se nalaze već nekoliko godine. Klima u toj zemlji im odgovara. Njihovo prirodno stanište je od Rusije do Indije i Šri Lanke, a pre 10 godina otkriveni su u Evropi, tačnije u Francuskoj, odakle su se vremenom širili – kaže dr
Pešić. – Ova vrsta azijskih stršljena ima dugačku žaoku i prilično jak otrov koji izaziva reakciju i kod ljudi koji nisu alergični na ubod pčele. Zabeleženi su i smrtni slučajevi kao posledica alergijskih reakcija – objašnjava dr Pešić.
Azijski stršljeni se prepoznaju po tome što su veći od domaćih stršljena, dugi su šest do osam centimetara i imaju široku glavu narandžaste boje. Azijski stršljen ili stršljen ubica se kreće se brzinom od 60 km na sat i svake godine ubije oko 40 ljudi. Može da usmrti 40 pčela u minuti. Veruje se da su pre deset godina stigli u Francusku sa isporukom kineskog porcelana.
– Prave zaštite nema, već ukoliko se primete, najbolje je lagano se udaljiti i ne mlatiti rukama jer ih to dodatno nadražuje – savetuje dr Pešić.
Domaći stršljen u jednoj minuti može da ubije 50 pčela, dok azijski može da ubije daleko više.
U društvu pčelara Beograd tvrde da je gotovo nemoguće da se zaštitimo od ovog insekta.
– Postoje dve vrste tih stršljena, veći i manji. Veća vrsta je oko četiri puta teža i prešla je u Evropu. Ovi insekti su velika opasnost za ljude, a pčelarima mogu da nanesu ogromnu štetu, jer su u stanju da ceo roj odjednom odnesu – kaže Raša Jašović, član izvršnog odbora tog društva.
