Ideja za prve strip časopise koji su pokretani u Beogradu nije nastala baš sasvim slučajno i spontano. Agencija Avala, koju je vodio A. M. Popović, zastupnik francuskog izdavača Hašetea, uvozila je inostranu štampu, pa se ona između dva svetska rata mogla redovno kupovati u Srbiji.
Strip se u Evropi u savremenom obliku, a to je američka varijanta avanturističkog stripa, pojavio baš u vreme kada i u Srbiji. Na dan kada je u “Politici” krenuo “Detektiv Iks 9”, dakle 21. oktobra 1934, u Francuskoj je pokrenut prvi magazin “Mikijeve novine” poznatog izdavača Pola Vinklera, a svega tri dana kasnije u Italiji je počeo da izlazi “Avanturist” iz kuće “Mondadori”.
Ova i još neka glasila, kao što su “Topolino”, “Robinson” i “Hop-la”, osvanula su u Beogradu odjednom i na mnogo mesta, što je očigledno podstaklo i domaće izdavače na slična izdanja.
Iako je uticaj francuskih i italijanskih listova, koji su i danas vodeći u svetu stripa, ostavio trajan pečat u jugoslovenskom predratnom izdavaštvu, domaći izdavači su i dalje najzaslužniji za veoma kvalitetan izbor uvoznih stripova i nesumnjivu podršku jugoslovenskim autorima.
Tako će se u drugoj polovini tridesetih godina pojaviti vrhunska dela ove nove umetnosti. To je uočljivo već kod prvog jugoslovenskog strip lista: uz “Flaša Gordona” redakcija “Stripa” objavila je i radove tri domaća autora – Đorđa Lobačeva, Nikole Navojeva i Nikole Tiščenka.
Rođenje “Politikinog zabavnika”
Grafički dizajn i koncepcije domaćih strip časopisa bili su upadljivo slični srodnim inostranim publikacijama. Tako je, na primer, časopis “Strip” potpuno preuzeo zaglavlje italijanskog “Topolina”, dok su beogradska izdanja “Mikijeve novine” i “Robinzon” pozajmili nazive istoimenih Vinklerovih listova. Čak će i novo izdanje najstarije kuće na Balkanu “Politikin zabavnik” dosta slediti koncepciju i izgled popularnog francuskog izdanja, “Mikijevih novina”.
