Naučnici su opisali dugotrajne efekte stresa na mladunce miševa u magazinu "Nejčr neurosajens" (Nature Neuroscience), navodeći da su stresirani miševi proizvodili hormone koji su "promenili" njihove gene.
Ovaj naučni rad mogao bi da nam ukaže kako stres u ranom životnom dobu može dovesti do kasnijih problema. Radom je rukovodio Kristofer Murgatrojd, koji je istakao da je studija išla do "molekularnih detalja", pokazavši tačno kako stresna iskustva mladih mogu da "programiraju" problematično ponašanje na duge staze.
Da bi to mogli da urade, naučnici su izazivali stres kod tek rođenih miševa i posmatrali kako će to iskustvo uticati na njih tokom života.
"Odvajali smo mladunčad od njihovih majki po tri sata svakog dana, tokom deset dana po rođenju. To je bio blag stres i nije, recimo, uticao na apetit životinja, ali jeste na njihov osećaj napuštenosti", rekao je Murgatrojd.
Tim istraživača jeotkrio da su miševi koji su bili "napušteni" dok su bili mladi, kasnije imali više problema da se uhvate u koštac sa stresnim situacijama tokom života. Takođe, miševi koji su bili izlagani stresu imali su i slabije pamćenje.
