Pexels.com
Istraživači sa Instituta za razvoj mladih na Univerzitetu u Džordžiji razmišljali su o podacima prikupljenim iz projekta „Hjuman konektom“, nacionalnog projekta finansiranog od strane Nacionalnog instituta za zdravlje koji ima za cilj da pruži uvid u to kako ljudski mozak funkcioniše.
Nizak do umeren nivo stresa može pomoći pojedincima da razviju otpornost i smanje rizik od razvoja poremećaja mentalnog zdravlja, poput depresije i antisocijalnog ponašanja, otkrila je studija objavljena u „Istraživanje psihijatrije“.
Asaf Ošri, vodeći autor studije i vanredni profesor na Fakultetu za porodične i potrošačke nauke, rekao je da neki nivoi stresa mogu pomoći u razvoju mehanizama za suočavanje sa problemima.
„To će vam omogućiti da postanete efikasniji i efektivniji radnik i da se organizujete na način koji će vam pomoći da uspete“, rekao je Ošri indijskoj novinskoj agenciji ANI.
Bilo da se pripremate za veliki sastanak na poslu, učite za ispit ili provodite puno vremena na poslu zarad važnog projekta, nizak do umeren nivo stresa tokom takvih situacija može zapravo biti dobar za vaš mozak, iako se osećate kao da čekić lebdi iznad vaše glave.
Sve to potencijalno može dovesti do ličnog rasta i pomoći pojedincima da se nose sa budućim stresnim situacijama.
Ošri objašnjava da, na primer, odbijanje od strane izdavača može navesti pisca da ponovo razmisli o svom stilu pisanja. Otkaz na poslu mogao bi da podstakne nekoga da preispita svoje mogućnosti i prednosti i da li treba da se oproba u nekom novom polju rada.
Međutim, Ošri napominje da previše stresa može biti štetno po ljudsko zdravlje.
„U određenom trenutku, stres postaje toksičan. Hronični stres, poput stresa koji dolazi od života u krajnjem siromaštvu ili zlostavljanja, može imati veoma loše zdravstvene i psihološke posledice. Utiče na sve, od vašeg imunološkog sistema, preko emocija do funckionisanja mozga. Nije svaki stres dobar stres“, objasnio je Ošri.
