Đorđe Žunjić (85) iz čačanskog sela Sokolići nedavno je dobio rešenje Okružnog suda u Čačku kojim je poništena odluka Divizijskog vojnog suda u Kraljevu, od 29. januara 1946. godine kojom je osuđen na smrt streljanjem.
Na takvu kaznu, Žunjić je bio osuđen, kako je bilo opisano u presudi, zbog toga što je bio “aktivni član naoružanih četničkih bandi koje su pljačkale, ubijale i terorisale mirni narod na teritoriji okruga Čačanskog”.
“Sa 17 godina, 1942. godine javio sam se u četnike, ali sam se pred oslobođenje vratio kući u Sokoliće, gde sam mobilisan u narodnu miliciju. Nakon tri meseca pobegao sam u šumu i ponovo 1945. godine, otišao u četnike”, rekao je Žunjić.
Deset dana nakon što je osuđen, Đorđa su ponovo doveli u sud i dali mu da potpiše molbu za pomilovanje.
Na Lazarevu subotu, 5. aprila te godine, saopšteno mu je da je pomilovan i da će robijati 20 godina. Najpre je bio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, gde je sproveden posle odluke Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije o pomilovanju. Odatle je premešten u Zabelu, pa na gradnju cementare u Popovac, naposletku u Kazneno popravni dom u Kruševcu gde je bio slobodnjak.
Oktobra 1952. godine dobio je još jedno pomilovanje, sa 20 na 15 godina robije sa prinudnim radom i konačno 1958. godina dočekao je slobodu. “Kakvu ulogu čoveku igra to da bude osuđen, izdrži kaznu i posle da bude rehabilitovan. On ovim ništa ne dobija”.
“Ovakva presuda nije odgovarala mome delu i zbog toga sam revoltiran. Da su mi izrekli najvišu kaznu do 10 godina, razumeo bih”, dodao je on.
Žunjić je rehabilitovan 31. decembra 2009. godine rešenjem Okružnog suda u Čačku, i poništene su presude Vojnog suda o smrtnoj kazni i skupštinske odluke o pomilovanjima.
Veće Okružnog suda u Čačku utvrdilo da je Žunjić stupio u četnike s namerom da se bori protiv okupatora i da nikoga nije ubio niti maltretirao već da je, kao vojnik, izvršavao naređenja pretpostavljenih.
U rešenju je navedeno da je na smrtnu kaznu osuđen isključivo iz političkih i ideoloških razloga, samo zato što je bio pripadnik četničkog pokreta.
Pošto je 64 godine čekao na ukidanje smrtne kazne, Đorđe Žunjić odlučio je da pokrene parnicu sa državom Srbijom, zahtevajući naknadu štete na ime povrede ugleda i časti.