Novi prošireni američko-grčki odbrambeni pakt pokazuje da Vašington želi da izvrši pritisak na Tursku dok osigurava stratešku poziciju za suprotstavljanje pretnjama sa Bliskog istoka i kontrolu istočnog Mediterana, kažu analitičari.
SAD i Grčka potpisale su u četvrtak amandman na svoj postojeći sporazum o međusobnoj odbrani koji omogućava američkim snagama da treniraju i deluju sa više lokacija u ovoj mediteranskoj zemlji. Napetosti između Turske i Grčke su u porastu usled borbe oko prevlasti za pomorski i vazdušni prostor.
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs, komentarišući obnovljeni sporazum, rekao je da Vašington podržava napore za deeskalaciju tenzija u istočnom Mediteranu. Međutim, neki analitičari smatraju da Amerikanci imaju drugačije težnje.
– Moguće je da SAD žele da izvrše pritisak na Tursku da bude kooperativniji domaćin američkim bazama, mada bi to moglo da izazove negativne efekte i natera Tursku i Rusiju da pojačaju saradnju – rekao je za Sputnjik nezavisni analitičar iz Centra za mir i slobodu Ivan Eland.
Eland je istakao da, osim pritiska na Tursku, sporazum Americi pruža i mogućnost da sledi druge strateške ciljeve.
– Grčka se nalazi relativno blizu Persijskog zaliva i delova Bliskog istoka, a odatle bi američke snage mogle operisati u akcijama za snabdevanje zalihama nafte – rekao je on.
Potpredsednik Evroazijskog centra Erl Rasmusen primetio je da ovaj potez dolazi nakon što je Turska više puta pokazala neslaganje sa Grčkom oko istraživanja energetskih resursa u regionu.
– Zato, takav odnos sa SAD pruža određenu sigurnost Grčkoj – rekao je Rasmusen.
On je istakao da bi sporazum Grčke i SAD trebalo shvatiti i kao pokušaj Bajdenove administracije da poveća prisustvo i kredibilitet u tom regionu posle poniženja u Avganistanu, smanjenog uticaja u Iraku i Siriji i nedavnog odbrambenog pakta između Francuske i Grčke.
Mešoviti savezi mogu oslabiti NATO
Međutim, istoričar i politički komentator Dan Lazare upozorio je da su se širenjem vojnog prisustva u Grčkoj SAD mnogo više zaplele u rivalstva izuzetno komplikovanog regiona.
– Dosadašnji odgovor SAD bio je na strani Grčke protiv Turske, a Turske protiv Rusije i Irana. Amerikanci su na strani Jermenije zbog velike jermenske dijaspore u Americi, ali ne dopada im se činjenica da su dva glavna jermenska saveznika u regionu Rusija i Iran – kaže Lazare.
Dugoročno, Lazare veruje da će uspostavljanje novih saveza dodatno oslabiti NATO.
– Kada unesete nedavni sporazum AUKUS (Australija – Velika Britanija – SAD), jasno je da se NATO razbija po više linija – rekao je on.
U međuvremenu, dodao je Lazare, Francuska i Nemačka bile su u zavadi sa kolegama članicama NATO-a u istočnoj Evropi, dok su Sjedinjene Države sve više zaokupljene svojim anglo-američkim savezom protiv Kine.
