Ukrajina se nadala da će pokrenuti žestoke protivnapade na ruske trupe. Stručnjaci objašnjavaju zašto ofanziva nije opravdala očekivanja.
Rat u Ukrajini pretvorio je Avdejevku u lavirint ruševina, rovova i tunela okruženih spaljenim poljima i delovima šume posutim nagaznim minama, kraterima od eksplozija i ostacima ruskih vojnika i oklopnih vozila.
Avdejevka se nalazi 20 kilometara severno od separatističkog Donjecka, duboko uvučena u okupirana područja. Nalazi se pod ukrajinskom kontrolom od 2014.
Ali, gotovo je opkoljena, i ukrajinske snage će možda morati da je napuste nakon što je više nedelja izložena bombardovanju sa 500 kilograma teškim bombama i olujama koje su ubile hiljade ljudi sa obe strane.
Predaja bi mogla da postane otrežnjujući, pesimistični završetak ovogodišnje protivofanzivne kampanje, koja je započela u junu duž linije fronta u obliku polumeseca, dugog 1.000 kilometara u istočnoj i južnoj Ukrajini.
Prošle godine ukrajinske snage oslobodile su gotovo 75.000 kvadratnih kilometara terena, što je područje veličine Ujedinjenih Arapskih Emirata, prema Institutu za proučavanje rata, organizacije za strateško promišljanje sa sedištem u Vašingtonu.
Kijev je rekao da želi da dođe do Azovskog mora kako bi presekao “kopneni most” između ruskog kopna i anektiranog Krima. Ali, ruske snage provele su mesece gradeći odbrambene linije i postavljajući hiljade mina na ničijoj zemlji.
Oni takođe vladaju vazduhom i eterom pomoću svojih aviona, kamikaza dronova “Lanset” i sistemima za ometanje radio-komunikacija koji parališu i dezorijentišu ukrajinska bespilotna vozila.
U međuvremenu, borbenim avionima F-16 koje je Zapad obećao da će isporučiti, biće potrebni meseci da stignu – a njihovi budući piloti provešće još mnogo meseci na obuci.
Kijev je do sada ove godine izgubio gotovo 487 kvadratnih kilometara, prema proračunu “Njujork tajmsa” objavljenom krajem septembra.
“Rusija izgleda jača i ima prednost u ljudstvu”
Rezultati su razočaravajući zbog nekoliko faktora, kažu vojni analitičari.
– Strateški ciljevi nisu postignuti ove godine i to je teško moguće izvestiu preostalim mesecima – rekao je za Al Džaziru general-pukovnik Ihor Romanenko, bivši zamenik načelnika Glavnog štaba ukrajinskih oružanih snaga.
Okrivio je zapadne saveznike za višemesečna kašnjenja u isporuci oružja i nevoljnost da isporuče sofisticiranije oružje.
– Oružje treba isporučiti na vreme, a ne na način na koji to rade naši saveznici – rekao je. “Ukrajinski generali su tražili određeno oružje pre godinu dana, ali još nisu isporučili čak ni vrste oružja koje su bile dogovorene.”
Ukrajinski vrh dugo se žalio na kašnjenja za koja zapadni zvaničnici kažu da su uzrokovana logističkim preprekama. U međuvremenu se rat pretvorio u poziciono ratovanje nalik onom iz Prvog svetskog rata koje iscrpljuje obe strane u ljudstvu i ekonomiji.
– Ovo nije naš rat, jer Rusija izgleda jače, što se tiče resursa, ekonomije i ima četvorostruku prednost u ljudstvu – rekao je Romanenko.
Stanovništvo Rusije iznosi 143 miliona, ali milioni ukrajinskih državljana žive na anektiranom Krimu i drugim okupiranim područjima istočne i južne Ukrajine. Trenutni broj stanovništva Ukrajine je između 29 i 33 miliona, prema različitim procenama.
Iako muškarcima od 18 do 60 godina nije dopušteno da napuste Ukrajinu, a nekoliko talasa mobilizacije dovelo je do mobilizacije stotina hiljada ljudi, teški gubici iscrpeli su ukrajinske snage.
– Očito nema dovoljno ljudstva – rekao je Romanenko.
“Verovatno neće biti dubokog proboja”
Ukrajinski vrhovni komandant navodno je priznao da je protivofanziva došla u “ćorsokak”.
– Baš kao u Prvom svetskom ratu, dostigli smo nivo tehnologije koja nas stavlja u pat poziciju – rekao je za “Ekonomist” 1. novembra. “Verovatno neće biti dubokog i lepog proboja.”
Protivofanziva je sa sobom donela ogromne gubitke među ukrajinskim vojnicima – posebno jedinicama obučenim na Zapadu koje su povučene iz istočnih gradova Bahmuta i Soledara – poslednjih značajnih teritorijalnih dobitaka Rusije prošle godine.
Iako nema pouzdanih službenih podataka o gubicima, pretpostavlja se da su desetine hiljada vojnika sa obe strane ubijeni u ratu ove godine.
U međuvremenu je Kremlj uspeo da izbegne kolaps ruske ekonomije.
– Rusija je koristila sveobuhvatne podsticaje ulaganja, kredita i budžeta – od pristupačnih hipoteka do vojno-industrijskog kompleksa – rekao je kijevski analitičar Aleksey Kušč.
– Moskovska strategija pristupačnih kredita i “zamene uvoza” kao odgovor na zapadne sankcije pokrenula je bujanje domaćih preduzeća kao gljiva. U poređenju sa Rusijom, ukrajinska ekonomija visi o koncu strane pomoći. Nema programa unutrašnjeg razvoja, monetarna politika je usmerena na ograničavanje domaćih kredita – objasnio je.
