Asošijeted pres ukazuje da Deklaracija izražava saosećanje i izvinjenje žrtvama, ali da je celodnevna rasprava u Skupštini naglasila postojeće podele u zemlji oko njene uloge u ratnim sukobima devedesetih godina prošlog veka.
Britanski listovi "The Times“ i "The Independent“ ocenjuju Deklaraciju o Srebrenici kao pozitivan, ali ne i dovoljan korak. "Times“ u uvodniku konstatuje da je usvajanje Deklaracije kojom se osuđuje ono što se dogodilo u Srebrenici dobrodošlo, iako je, ocenjuje list, reč o preuzimanju minimalne odgovornosti.
List naglašava značaj istine o Srebrenici za porodice žrtava, političku scenu Srbije i proces pomirenja u regionu, ali smatra da reči nisu dovoljne, i da Ratko Mladić mora da bude uhapšen.
U komentaru "Independenta“ se ističe da se vlasti Srbije, na čelu s predsednikom Borisom Tadićem trude da naprave jasnu razliku u odnosu na Srbiju iz doba Slobodana Miloševića, ali se postavlja pitanje kako će usvajanje Deklaracije dočekati Bošnjaci.
List očekuje da će izostavljanje reči "genocid" Bošnjake, ali je za njih verovatno važnije to što je Ratko Mladić i dalje na slobodi.
Izvinjenje žrtvama Srebrenice
Rojters ističe da Deklaracija pruža izvinjenje zbog nedovoljnog angažovanja da se spreči masakr, ali da ne naziva taj događaj genocidom.
Britanska agencija, u uvodu izveštaja, stavlja ovu meru u kontekst napora vladajuće prozapadne koalicije demokrata i socijalista da obezbedi podršku Evropske unije i investitora Srbiji.
Rojters navodi i reči neimenovanog zapadnog diplomate na službi u BiH, da usvajanje Deklaracije o Srebrenici znači vrlo malo, sve dok Ratko Mladiće ne bude uhapšen i izručen Hagu.
Italijanska agencija ANSA prenela je da je srpski parlament, "na kraju bučne rasprave, koja je trajala 13 sati i koju je direktno prenosila državna televizija", usvojio Deklaraciju, ali bez reči "genocid".
"To je posledica kompromisa i definitivno pokazuje da i danas u Srbiji postoje podele zbog nedavne prošlosti koja još nosi teret neprijateljstva i mržnje", navela je ANSA.
List "Ajriš tajms" takođe ocenjuje da se "srpske vlasti nadaju da će ih usvajanje Deklaracije približiti članstvu u Evropskoj uniji, ali i da je to malo verovatno, sve dok ne bude uhapšen Ratko Mladić."
"Glas Amerike“ i "Slobodna Evropa“ ukazali su da se Deklaracija poziva na presudu Međunarodnog suda pravde, kojom je utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. izvršen genocid, i u tekstu se osuđuje zločin na način utvrđen presudom pomenutog suda, ali bez pominjanja termina genocid.
Usvajanje Deklaracije nije zadovoljilo ni porodice srebreničkih žrtva koji Deklaraciju vide kao zakasnelu i nedovoljnu reakciju, naveo je "Glas Amerike“.
"Slobodna Evropa“ prenosi ocenu Sonje Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava koja je kazala da "ono što je usledilo u Skupštini Srbije pokazuje dubinu frustracije srpskog drustva".
Bošnjaci se ne oglašavaju
Hrvatska novinska agencija Hina je navela da u Deklaraciji zločin nije nazvan genocidom kao što je to utvrđeno presudom Međunarodnog suda pravde kao i da se u Deklaraciji naglašava da srpski parlament očekuje da i druge države bivše Jugoslavije na isti način osude zločine počinjene nad Srbima i da izraze "saučešće i izvinjenje porodicama srpskih žrtava".
Ljubljanski "Dnevnik" je parlamentarnu raspravu o Deklaraciji nazvao "velikim korakom u obračunu s prošlošću" i korakom u cilju "oslobađanja budućih generacija od tereta prošlosti".
