Na nedavno održanom Next Stage pozorišnom festivalu u Torontu premijerno je izveden i mjuzikl “Foreign Tongue” (“Strani jezik”) u kojem su učestvovali i umetnici sa područja bivše Jugoslavije. Tekst i stihove je napisala Lola Xenos, režirao je Stefan Džeparoski, a u mjuziklu su igrali i glumci Mladen Obradović i Sintija Assperger.
Mjuzikl su odlično primile i publika i kritika, a tema emigracije, sa svim problemima i smešnim situacijama i sa posebnim naglaskom na akcentu imigranata izazvala je i smeh i suze.
Sa Stefanom Džeparoskim i Mladenom Obradovićem razgovarali smo za “Vesti” o reakcijama publike, o tome šta znači zvučati drugačije u ovom vremenu i na ovom prostoru. Za reditelja Džeparoskog najvažnije da je ovaj mjuzikl zahvaljujući publici postao istinski imigrantski teatar, pozorište različitih glasova, suprotstavljenih vrednosti, drugačijih moralnih kodova ujedinjenih na jednom prostoru:
– Reakcije publike sam doživeo vrlo intimno. Osetio sam bliskost i snažnu vezu s ljudima koji su u neprekidnoj potrazi za mestom kome zaista pripadaju i gde je njihov glas primećen. Čuo sam da je bilo ljudi koji su plakali na kraju ove muzičke komedije, plakali od radosti prepoznavanja vlastite nestalnosti ili još lepše rečeno rečima jednog drugog emigranta Kundere, od “lakoće postojanja”.
Mladena Obradovića najviše je obradovalo što su iz noći u noć reakcije publike bile sve burnije:
– Imao sam, verovatno, najkontroverzniji lik u tekstu – igrao sam Juru iz Rusije, koji u više navrata ima veomaškakljive izjave za koje nisam znao kako će ih kanadska publika prihvatiti. Ali sam čuo neke mnogo lepe komentare, dobio veoma lepe kritike u novinama i, što je najvažnije za mene, čuo publiku kako tokom predstave reaguje na moj lik.
Reditelj Stefan Džeparoski ovaj mjuzikl iščitao je kao brehtovski kabare:
– Uživao sam tokom rada na ovom mjuziklu, a nadahnutost mog tima da iznese ovu produkciju mi je bila neprekidna inspiracija.
Reč je o timu koji je kombinovan od umetnika koji imaju direktno iskustvo – biti emigrant – i onih koji su rođeni, odrasli i obrazovani u Kanadi. Učili smo jedni od drugih. Ono što smo otkrili kroz ovu predstavu istražujući ideju akcenta, i šta znači zvučati drugačije, jeste da je u ovom savremenom trenutku potreba da se pobedi samoća i uspostavi kontakt sa drugim ljudskim bićem glavni motivator. “Foreign Tongue” je ponudio dah pozitivne energije, ljubavi i razumevanja. Naš mjuzikl je spojio različite etničke i nacionalne zajednice pod krovom jednog pozorišta u srcu Toronta.
Za Mladena Obradovića tema mjuzikla je vrlo važna.
– Ova predstava ispituje stereotipe, ismeva nerazumevanje i sva iskliznuća u komunikaciji. Diskriminacija postoji na mnogo nivoa – rasizam, socijalne razlike, ekonomske razlike, ljudi diskriminišu druge na osnovu porekla, pola, seksualnih sklonosti, starosti… Posebno sa porastom fašizma u Sjedinjenim Državama i odjekom koji se oseća u Kanadi, svi moramo da budemo veoma pažljivi u tome da glasno i jasno stojimo protiv svih oblika diskriminacije, da obrazujemo našu decu o opasnostima koje vrebaju ako ne stanemo na put ovom povampirenom zlu.
O tome šta znači biti imigrant Stefan Džeparoski kaže:
– Mislim da je u kontekstu današnjeg Toronta koji već ima više od 50 procenata populacije koja je došla iz drugih rasa, vera, kultura, jezika, insistiranje na ovoj podeli MI i ONI zapravo je iluzorno.
Talentom brišu granice
Džeparoski ističe da postoje čitave generacije naših umetnika sa akcentom koji su vrlo uspešni u Njujorku, Los Anđelesu, Torontu:
– To su, da nabrojim samo neke, glumica Masas Dakić, glumac Stefan Kapičić, mladi Filip Jeremić, pa Tea Alagić, rediteljka iz Sarajeva, Tatjana Krstevski, direktor fotografije, glumac Toni Naumovski, dizajnerka Jovana Đurić koja kreira neverovatan nakit u Njujorku, zatim Toni Matičevski, modni dizajner i mnogi drugi… Sve je rezultat borbe i želje da se iz sebe iznese nešto što nadilazi nas same, a to se na duhovit način i pominje u našoj predstavi.
Projekat o Gavrilu Principu
Stefan Džeparoski je poznati reditelj koji radi u Torontu i Njujorku. Njegov rediteljski postupak karakterišu kao uzbudljiv, upečatljiv i s elementima filmskog kadriranja. Komadi koje je režirao izvođeni su na Of Brodveju u Njujorku, u Torontu, Beogradu. Predaje glumu i režiju (multimedija u pozorišnoj praksi) na Univerzitetu “Alberta”, “Rajerson” univerzitetu i torontskom univerzitetu.
Trenutno radi na pozorišnom, multimedijalnom, interdisciplinarnom projektu o Gavrilu Principu. Paralelno sa njim radi na filmskom scenariju, i pilot epizodi za originalnu TV seriju.
Priča o srpskim internircima
Mladen Obradović glumu je diplomirao na Akademiji umetnosti u Beogradu, a magistrirao je na Jork univerzitetu u Torontu. U Kanadi je 14 godina i glumi u pozorištima u Torontu, bavi se režijom i produkcijom. Predaje glumu na Akademiji za nadarenu decu PACE (Pejs) u Ričmond Hilu. Umetnički je direktor Puls teatra koji uspešno radi već 11. godinu. Po njegovom prvom dramskom tekstu upravo se priprema predstava “The Woods are Dark and Deep” u kojoj je on angažovan i kao glumac. Priča je zasnovana na istorijskim događajima, a reč je o Srbima, internircima koji su za vreme Prvog svetskog rata završili u kanadskim logorima, pod sumnjom da su potencijalni izdajnici.
– Mnogo mi je drago da ćemo našu kulturu i našu tradiciju predstaviti na engleskom jeziku, u jednom pozorištu u centru grada, za svu publiku koja želi da čuje ovu dirljivu priču. Ovaj deo kanadske istorije malo je poznat, ali se nadam da će naša predstava uspeti da ga približi široj publici – kaže Obradović.
