Istraživanje koje su "Vesti" uradile tokom deset proteklih nedelja pokazuje da se već u startu suočavaju sa ogromnom preprekom, priznavanjem fakultetske, master ili doktorske diplome, stečene većinom na nekom od prestižnih inostranih univerziteta.
Ne prolaze bolje ni kada kucaju na državna vrata u potrazi za poslom, a listom su i vrlo brzo shvatili da je partijska knjižica, nepotizam ili prijateljska veza najači kriterijum za zapošljavanje. Problem je, ističu, i što Srbija daleko kaska za razvijenim svetom, pa neka zanimanja i specijalizacije novog milenijuma koja su stekli u inostranstvu, kod kuće jednostavno ne postoje. O reintegraciji ovih obrazovanih i stručnih mladih ljudi niko ne brine, pa se samoorganizuju u pokušaju da se snađu kod kuće.
Ekspert na birou radaKako Srbija većinom ne priznaje strane diplome, tako ne haje ni za dobre, ali i retke stručnjake. Novosađanka Dragana Kojičić je bila 470. i neka na spisku arhitekata u Nacionalnom birou rada, ali je i prvi stručnjak u regionu sa retkom francuskom specijalizacijom za zemljanu gradnju kojoj se u novom milenijumu okreće razvijeni svet. Umesto da je od koristi državi, morala je da uzme stvar u svoje ruke i pokuša da sama oživi taj način izgradnje u Srbiji. |
Odnos države je, objašnjava Jovana Ružičić koja se posle 11 godina i master diploma američkog Kolumbija univerziteta vratila kući, ignorantski, a u potrazi za poslom u državnom sektoru na snazi je stav "da si vredeo ne bi se vratio".
– Vrata državnih institucija i preduzeća su zatvorena, a iza njih sede ljudi koji ne prihvataju zdravu konkurenciju – kaže Jovana. Kao i ona, i Andrej Fajgelj doktorant jednog od francuskih univerziteta nije očekivao crveni tepih, ali ni da će biti dočekan na nož. On kao najveću srpsku muku vidi negativnu selekciju, iza koje se krije kriza vrednosti, a iza nje kultura pasivnosti.
– Najbolje prolaze najgori. Mediokriteti su uspostavili monopol unutar sistema – smatra Fajgelj koji ističe da su u Srbiji svi javno svi protiv odliva mozgova, a privatno za.
Dok su Jovanu dočekali pitanjem "zašto si se vratila", Fajgelj je od najbližih čuo, "idi i ne vraćaj se".
Da ne postoji služba koja vodi evidenciju o visokoobrazovanim povratnicima iz inostranstva za "Vesti" je potvrdio stručnjak za migracije Vladimir Grečić. On je ukazao da se ta evidencija, pre više godina, svela samo na pokušaj jednog od bivših ministara nauke.
– Jedno od istraživanja koje je izvršeno na Univerzitetu u Beogradu pokazalo je da je oko 30.000 diplomiranih studenata napustilo Srbiju tokom 90-ih godina prošlog veka. Popis stanovništva iz 2002.godine pokazuje da je između 1991. i 2002. godine Srbiju napustilo 24.708 lica sa višom i visokom stručnom spremom – kaže on i podvlači poražavajuću činjenicu da je ovaj obim popisanih daleko ispod realnog.
U domovini bi za manju platu radio Aleksandar Protić zaposlen pri delegaciji Srbije u Unescou u Parizu. Objašnjava da nije bilo sluha da se uključi u institucije u kojima bi, veruje, mogao dosta da doprinese. On, osim diploma sa prestižne Sorbone, ima specijalističke kurseve u Kembridžu, Harvardu i Oksfordu, ali i poslovnost u Privrednoj komori Pariza, kao i Međunarodnoj diplomatskoj akademiji, pa specijalizaciju u školi državne uprave premijera Francuske.
– Nostrifikacija diploma u Srbiji je za nas velika prepreka – kaže Protić i citira britanskog ambasadora koji pre par godina izjavio da je dovođenje u pitanje dipolme Oksforda i Kembridža diplomatski skandal.
Da se na inostrane diplomce gleda kao na konkurenciju ukazuje i Milena Milićević koja je posle završene anglistike stekla zvanje mastera na Kembridžu. Uz to, ističe, u traženju posla najbolje prođu članovi partija.
Po svetu 60.000 stručnjaka– Za matičnu državu je dobro što naši mladi odlaze, školuju se, usavršavaju, ali za one koji su ostali u njoj je gubitak ljudskog kapitala – kaže Vladimir Grečić. On ukazuje na procene da ima 650.000 stanovnika starijih od 15 godina rođenih u Srbiji koji žive u zemljama članica OECD od kojih je 61.000 visokoobrazovanih i da je, ako su već otišli, važno da ne izgube vezu sa otadžbinom. |
Većini mladih i obrazovanih se inostrana diploma u svetu priznaje, kod kuće ne, pa mnogi moraju da se prijave za posao sa srednjom školom završenom u Srbiji. Tamo ih čeka frapantan podatak o nezaposlenosti u Srbiji, gde se samo u januaru ove godine prijavio rekordan godišnji broj od 42.771 građana, ili 2.000 više nego u decembru 2013. Prosečno je prošle godine, na biro dolazilo 38.000 ljudi mesečno, odnosno blizu pola miliona u 2013. Srpskih paradoksa je puno, pa tako država za školovanje jednog lekara izdvoji 140.000 dolara, a da on na birou u proseku čeka posao 6,5 godina, dok stomatologe od prvog radnog dana deli 5,8 godina. Mnogi od njih su među 9.000 onih koji "trbuhom za kruhom" godišnje odu u Nemačku.
Da digne ruke od Srbije nije htela ni Marija Ćulafić, student decenije i magistar prestižnog kineskog Univerziteta Dalijan. Odbila je primamljive ponude za posao širom Azije i EU i vratila se kući. Tada je shvatila da bi morala da polaže skoro 95 odsto ispita na odseku za kineski beogradskog Filološkog fakulteta. Danas radi kao poslovni asistent u Ekonomsko-trgovinskom odeljenju Ambasade Narodne Republike Kine u Beogradu i važna je karika u privrednim odnosima dve zemlje. Ona ukazuje na još jednu srpsku kontardiktornost koja je "direktna podrška odlivu mozgova".
– Ne mogu da razumem da država iz Fonda za mlade stipendira najbolje sa prosekom iznad 9,5 za studiranje na stranim univerzitetima, a onda im, kada se vrate, te diplome ne priznaje – ističe Marija.
Neverovatno je i da njeno zanimanje prevodilac u ekonomiji i trgovini u Srbiji ne postoji, kao ni njene koleginice konferencijskog prevodioca Tijane Delić koja je takođe sa najvišim ocenama magistrirala u Italiji.
– To nepostojanje u nacionalnom okviru kvalifikacija i jeste glavni problem prilikom priznavanja inostrane diplome – ukazuje Tijana koja radi u okviru Organizacije srpskih studenata u inostranstvu na rešenju ovog problema da bi ga ponudili državi.
Ponovo pakovanje koferaO inostranim diplomcima govore samo nezvanični podaci, a na osnovu njihovog udruživanja u organizacije. "Repats Srbiju" je pre četiri godine osnovala Jovana Ružičić, a ovo udruženje se svakodnevno uvećava, trenutno broji više od 1.000 povratnika sa diplomama, masterom ili doktoratom najboljih svetskih univerziteta.
Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OŠI) sa lokalnim ograncima širom planete ima gotovo 3.000 mladih koji su većinom još uvek na školovanju u inostranstvu. Procene govore da inostranih đaka ima daleko više, a iskustvo da se mnogi zbog problema sa nostrifikacijom i zapošljavanjem nisu ni vratili. Neki su razočarani odnosom države prema srpskoj pameti, nedugo po povratku ponovo spakovali kofere i napustili granice Srbije.
Otadžbina kao zajednički imeniteljNeke od naših sagovornica sa najvišim zvanjima stečenim van Srbije pokušavaju da konstruktivno reše probleme povratnika u njihovu i korist domovine. Ana Ranitović, koja privodi kraju doktorat iz antropologije i predaje na Univerzitetu Oksford, suosnivač je Udruženja "iSerbia". Radi na povezivanju i razmeni znanja mladih u domovini sa stručnjacima iz Srbije koji žive u inostranstvu. Doktor biologije Ivana Gađanski smatra da je šteta za državu antagonizam onih koji su otišli, s onima koji su se vratili i onima koji nisu ni odlazili iz domovine. – Ako bi te grupe predstavili kao matematičke skupove, svi bi imali jedan zajednički presek i jednu zemlju, Srbiju – kaže ona. |
