Čim su došli na tle Srbije Arčibald Rajs i Alfred Favra obišli su 19 lokacija u Mačvi i Podrinju. Iako je i sam bio vrstan fotograf, većinu snimaka je napravio Alfred, jer je dr Rajs bio zaokupljen proučavanjem izmasakriranih tela, njihovom identifikacijom i utvrđivanjem načina mučenja i umiranja.
Mučni zadatak
Doktor je mučni zadatak obavio sa nemačkom preciznošću, ne izostavljajući nijedan detalj. Sva zverstva su dokumentovana fotografijama, nad žrtvama izvršena forenzično-medicinska ekspertiza. Mesecima je dr Rajs sakupljao podatke i pisao izveštaj, koji je, aprila 1915, uputio Vladi Srbije.
Izveštaj ovog stručnjaka u čije znanje, iskustvo i objektivnost se nije moglo posumnjati, bilo je od ključne važnosti za dokazivanje zločina i kršenja haške konvencije, što je odjeknulo u Evropi a prikazano je, delimično, i na mirovnoj konferenciji u Parizu.
Nažalost, ovaj opsežan izveštaj imao je efekat samo za vreme trajanja rata, jer je promenio stav Evrope prema Srbiji. Takođe je doprineo stavu ruske Vlade i cara lično, koji su doneli odluku o stvaranju Srpskog dobrovoljačkog korpusa u Rusiji, gde su se mogli prijaviti i austrougarski državljani slovenskog porekla.
Posle rata ovaj izveštaj je gurnut u zaborav, zarad novoformirane Kraljevine SHS. Ono što dr Rajs nikako nije mogao da shvati, to je amnestiranje dokazano aktivnih učesnika u zločinima nad stanovništvom.
Dobročinitelj
Posle sloma srpske vojske bio je neminovan, dr Rajs, se zajedno svojim nerazdvojnim prijateljem Alfredom Favra, našao u nepreglednoj koloni nevoljnika, vojnika i izbeglica, kojima je jedini put bio preko albanskih planina do Drača, gde su se nadali da će im saveznici doći u pomoć.
Duga, vijugava kolona ranjenih, bolesnih, gladnih, gde je umiranje bilo uobičajena pojava, probijala se kroz zimu, sneg i led, kroz vrleti Albanije gde su ih čekale odmetnute arnautske čete. Zvanični proglas Esad paše o pomoći srpskoj vojsci i civilima nisu svi poštovali. Sve je to zapisivao i dokumentovao Rajs, sada već zauvek Srbin po izboru.
Iz Drača se Rajs upućuje za Švajcarsku, gde objavljuje članke u čak tri novinske kuće, ali i sakuplja pomoć za njegove Srbe. Honorare od svojih članaka usmerava za srpsko-francusko sirotište u Parizu i daje ličnu pomoć, ogromnu sumu za ono vreme, 15.000 franaka. Pomaže srpske izbeglice i šalje pomoć za stanovništvo u Srbiji. Organizuje prikupljanje lekova i sanitetskog materijala za one koji su ostali u domovima jer nisu mogli da odu u izbeglištvo.
Kada je ustanovio liniju pomoći i dotoka priloga za nju, odlazi na Krf gde ponovo svedoči o dostojanstvenom držanju živih leševa koji su se nazivali srpskom vojskom. Stanovništvo ostrva je isprva bilo protiv toga da im dođe veliki broj bolesnih vojnika, očekujući da, gladni i namučeni, kradu i pljačkaju. Srbi to nisu radili. Rajs se divi tolikom čoveštvu jednog naroda, nečemu što nije moglo da se postigne naređenjem.
Dobro polje
Kada se vojska oporavila i reorganizovala, krenula je u završnu akciju proboja Solunskog fronta. Tada je, i zvanično, dr Arčibald Rajs postao srpski dobrovoljac i pratio je vojsku po najtežim terenima. Poseban doživljaj za njega će biti bitka na Kajmakčalanu, koja je imala strateški značaj kao “Kapija slobode”, jer je iza planine Nidža, i njenog najvišeg vrha Kajmakčalan, stajala teritorija Srbije.
Bitka je trajala 18 dugih dana, a sam vrh prelazio je nekoliko puta u srpske i bugarske ruke. Do samog vrha, gde se na kraju zavijorila srpska zastava, jedna od teških bitaka je bila na mestu zvanom Dobro polje, po kome je i kuća dr Rajsa dobila ime. Još tada je on, na tom Dobrom polju, znao da se neće odvojiti od ovog srčanog naroda koji juriša na bajonet kad više nema municije, koji samo gleda u daljinu gde je, iza bugarskih položaja, Srbija.
Stradanje Bitolja
Konačne bitke koje će dovesti do pobede ostvarile su se 1918, kada je, sa Moravskom divizijom dr Rajs umarširao u Beograd. Prolazeći područjem koje je bilo pod bugarskom okupacijom, ovaj vrsni forenzičar i istražitelj je sakupljao dokaze i o bugarskim zločinima koji su, čak, i nadmašivali one iz Mačve i Podrinja. Rajs je, aprila 1917, u Solunu objavio brošuru “Stradanje grada Bitolja”, u izdanju Ministarstva vojnog.
Navodeći sve povrede međunarodnog ratnog prava, posebno je navedeno i dokazano da je bugarsko-nemačka artiljerija bombardovala Bitolj projektilima sa otrovnim gasovima. Samo u jednom napadu, u noći između 16. i 17. marta, ubijeno je preko 60 osoba, od kojih su polovina bila deca. Bugari su oko 8.000 srpskih devojčica, uzrasta od 10 do 14 godina, pokupili sa teritorija koje su bile pod njihovom kontrolom i poklonili ih Turcima za hareme aga i zabavu vojnika. Ovaj zločin je unet u dokumentaciju koju je pravio posle oslobođenja, kao načelnik novoformiranog odeljenja u Ministarstvu inostranih poslova.
