Od Prvog srpskog ustanka pa sve do danas, nema mnogo godina koje je Srbija provela u miru i spokoju. Napadale su je i pustošile razne vojske, nevolje, bolesti, bila je na meti velikima, koji su joj, javno i tajno, krojili sudbinu. U svemu što smo, kao narod, preživljavali, kroz tu dugu borbenu liniju koja vodi i do današnjih dana, svetle svojim primerima neka junačka srca koja su nam se nesebično dala, a došla su iz raznih delova sveta i za njih je Srbija bila strana zemlja. Knjiga “Stranci koji su zadužili Srbiju” Žiže Radivojević u izdanju “Novosti”, posvećena je tim ljudima, strancima, koji su svojim dobrom zadužili našu zemlju i bez kojih ona ne bi bila ista.
Beograd, dvadesetih godina prošlog veka. Na početku Topčidera, jedva vidljiva kroz šibljak i nisko drveće, stoji nevelika kuća sa doksatom, u moravskom stilu. Dr Rajs, vlasnik imanja, koje nosi naziv “Dobro polje”, priseća se trenutaka kada je odlučio da dođe u Srbiju, ne sluteći da će ta odluka promeniti ceo njegov život i vezati ga za zemlju o kojoj je vrlo malo znao, a i ono što je znao, ispostavilo se kao pogrešno.
Slabašno dete
Rođen je kao Nemac, u južnoj nemačkoj pokrajini Baden. Porodica je bila brojna, otac, ugledni i imućni agronom, majka i desetoro dece. Život mu u porodici nije bio lep; kažu da je otac Fridrih bio strog čovek, cicija koliko za novac, toliko i za emocije. Živeli su materijalno imućno, ali bez prave porodične povezanosti. Ipak, tada se nije moglo naslutiti kakve će se drame odigravati u svetu i u njegovoj porodici. Godina 1875, on je osmo dete u kući u kojoj, osim emocija, ima svega u izobilju. Školu pohađa u obližnjem gradiću, ali je slabašnog zdravlja, urođena srčana mana mu ne dozvoljava da bude aktivan koliko bi želeo. U svojoj sredini je važio za “posebnog”, kako već okolina oceni nekog ko se svojim ponašanjem izdvaja iz mase. Zbog te srčane mane nije ni u vojsku primljen, dok su četiri brata izabrala oficirski poziv. Godinama kasnije, Arčibald i njegova braća će se naći na suprotnim stranama u ratu. Rat, na koji tada niko nije pomišljao, pocepao je svet na dve strane, pa se i njegova rodna kuća tako pocepala.
Odmah posle gimnazije mladi Arčibald odlazi u Lozanu da studira hemiju. Prija mu okruženje i romanski duh jer Lozana je bliže Francuskoj i sve je drugačije: nema one nemačke strogosti i krutosti u ophođenju, studentski život je bučan, zanimljiv, a ljudi su otvoreniji i druželjubiviji.
Svet fotografije
Kako ne može da se bavi sportom, interesuje se za fotografiju i ona ga sasvim okupira. Fotografiše ljude, pejzaže, isprobava igru svetlosti i senke na objektivu, duboko ulazi u veliki i zanimljiv svet fotografije. Diplomirao je briljantno i doktorirao, pa su ga odmah primili za višeg asistenta, a dve godine kasnije za docenta za fotografiju i fotohemiju Univerziteta u Lozani. Tako na samom početku 20. veka počinje i uspešna karijera mladog doktora Rajsa. Može se reći da je jedan od rodonačelnika primene fotografije u medicini i sudstvu, a kasnije u kriminalistici.
Odlazi u Pariz, da od tamošnje policije pokupi nova znanja u primeni fotografije u identifikaciji osoba. S novim znanjima osniva u Lozani Institut za tehničku policiju i kriminologiju. Učestvuje u naučnim raspravama, objavljuje radove i postaje poznato ime u oblasti kriminalistike i sudskog veštačenja. Zovu ga svuda gde je potrebno njegovo znanje i oštro oko. Čak i banke počinju da traže njegove usluge za detektovanja falsifikata novčanica i hartija od vrednosti.
Početak rata
Godina 1914. Rat je buknuo od nečega što je ličilo na lokalni sukob između dve zemlje. U Sarajevu je ubijen nadvojvoda Franc Ferdinand sa suprugom Sofijom. Atentator je bio Srbin iz Bosne, mladi Gavrilo Princip. Srbiji je objavljen rat, 28. jula 1914. Na Srbiju su krenule tri odlično opremljene armije sa 220.000 vojnika kojima je trebalo da se suprotstavi značajno malobrojnija srpska vojska, iznurena Balkanskim ratovima i neopremljena. Velika carevina sa 53 miliona stanovnika krenula je na državicu od jedva četiri. Sudar Davida i Golijata, u pravom smislu.
Dolazak u Mačvu
Dok je na drugim teritorijama rat bio sudar dve vojske, borba za teritoriju – što rat i jeste, u Srbiji je to bilo nešto drugo. Odmah po objavi rata, vojska carevine prelazi Savu i čini
nezamislive zločine po Mačvi. Suočivši se s razmerom strahota, do tada neviđenih, srpska vlada, Pašić i njen ministar unutrašnjih dela Stojan Protić pozivaju međunarodne eksperte da obrazuju tim koji će doći, pogledati, posvedočiti i precizno, forenzički, utvrditi stradanje srpskih civila, suprotno svim odredbama Haške konvencije. Poziv je bio upućen poznatom i priznatom forenzičaru dr Arčibaldu Rajsu. Tako se doktor već u septembru našao u Mačvi. Sa njim je, iz Lozane, pošao i njegov prijatelj i zaljubljenik u fotografiju Alfred Favra.
