Od Prvog srpskog ustanka pa sve do danas, nema mnogo godina koje je Srbija provela u miru i spokoju. Napadale su je i pustošile razne vojske, nevolje, bolesti, bila je na meti velikima, koji su joj, javno i tajno, krojili sudbinu.
U svemu što smo, kao narod, preživljavali, kroz tu dugu borbenu liniju koja vodi i do današnjih dana, svetle svojim primerima neka junačka srca koja su nam se nesebično dala, a došla su iz raznih delova sveta i za njih je Srbija bila strana zemlja. Knjiga “Stranci koji su zadužili Srbiju” Žiže Radivojević, u izdanju “Novosti”, posvećena je tim ljudima, strancima, koji su svojim dobrom zadužili našu zemlju i bez kojih ona ne bi bila ista.
Paul Šturm je rođen u Pruskoj 1848, od oca Otona Šturma i majke Hermine u mestu Gerlic, koje pripada Lužičkim Srbima. Postoje kontroverze da li je Oton Šturm bio Prus ili Lužički Srbin; po imenu bi se reklo da je bio pruskog porekla, ali, isto tako, mnogi navode da je bio Lužički Srbin. Oton Šturm je imao položaj upravnika lovišta cara Vilhelma I
, što je bilo prestižno i dobro plaćeno mesto. Paul završava gimnaziju, a kasnije i Vojnu akademiju u Vroclavu, u Šleskoj, pa tako i učestvuje u francusko-pruskom ratu. Ne zna se šta se dogodilo u glavama Paula i njegovog brata Eugena da, kao dobrovoljci, dođu u Srbiju kad je počeo srpsko-turski rat, 1876.
Takovski krst
Budući da je bio školovan oficir, Vojna komanda Paula je prihvatila i brzo je napredovao. Svoje znanje iz vojne obuke prenosio je srpskoj vojsci i uveo je jednu značajnu novinu.
Pruska vojska je bila efikasna i obučena da ratuje, pa je imala taktičke vežbe za koje srpska vojska do tada nije ni čula. Tek u povoju, vežbala je strojevu obuku i egzercir, pa je Šturm izveo u Topčideru prvu vežbu s taktičkom pretpostavkom. To je termin u vojnoj nauci koji označava izučavanje neprijateljskog delovanja, njegove namere, dotadašnje kretanje i pretpostavku o mogućim koracima, pa se vojnici uvežbavaju na odgovor u svim navedenim mogućim situacijama.
Kao oficir srpske vojske Paul menja ime u Pavle Jurišić, a svoje dotadašnje prezime uzima kao nadimak – Šturm. Istovremeno uzima pravoslavlje kao svoju veru, a Svetog Nikolu kao krsnu slavu. Kao srpski oficir dobija komandu nad šabačko-posavsko-tamnavskim bataljonom i ističe se u borbama na Drini. To mu donosi prvo od mnogih srpskih odlikovanja, Takovski krst. Učestvovao je i u ratu 1877. Kad nije ratovao, obučavao je vojsku i prenosio im svoje znanje.
Dva braka
Zaljubio se i oženio Savkom, lepom ćerkom sreskog načelnika Stevana Piroćanca, koja je mlada ostala udovica. Njen prvi muž bio je Mihajlo Ilić, junak iz srpsko-turskog rata koji nije imao sreću da se vrati kući. Savka je u brak ušla sa ćerkom Jelenom, devojčicom od devet godina, koju je Pavle usvojio i gledao kao da je njegova. Život je krenuo lepim i mirnim tokom, naročito kad je Savka, na kraju prve godine braka, rodila sina. Dete je bilo snažno, okruglo i glasno, lepa oficirska kuća puna svega, sreća je bila opipljiva ali kratka. Mlada majka počinje da poboljeva, a iznenadna smrt sinčića joj oduzima poslednju snagu i ona umire, posle samo tri godine braka. Mala Jelena, tada devojčica od 12 godina, postaje štićenica kraljice Natalije, koja se brinula o njoj, udala je i dala joj miraz.
Porodična sreća nije bila zapisana u knjigu života Pavla Jurišića. Kad je počeo srpsko-bugarski rat, Šturm, gotovo s olakšanjem, odlazi da se bori.
Drugi put se oženio kad je napunio 40, nadajući se ponovnoj sreći doma i dece. Jelena Milovanović, rodom iz Novog Sada, ćerka imućnog vlasnika rudnika, donela je miraz i dom, ali dece nije bilo. Šturm je odlazio na posao, učio pitomce u Vojnoj akademiji ratnim i taktičkim veštinama, sve manje bio u kući, a sve više u kasarni. Kasnije je postavljen za komandanta Drinske divizijske oblasti.
Susret s Petrom
Francusko-pruski rat, 1870. godina. Jedan srpski knez, pod imenom Pjer Kara, učestvuje u ratu na strani Francuske. Završio je prestižnu Vojnu akademiju Sen Sir i kao dobrovoljac, preko Legije stranaca, pristupio regularnoj francuskoj vojsci. Dobio je zadatak da sa svojim bataljonom brani put za Pariz kod Orleana. Bataljon broji nešto više od hiljadu vojnika i pruža herojski otpor pruskoj vojsci koja nezadrživo nadire. Pruski bavarski korpus je brojniji i francuski gubici su veliki. Poginulo je ili ranjeno najmanje 600, a zarobljeno 250 vojnika. Među zarobljenima je i Pjer Kara. Dalje događanje je obavijeno tajnom, ali izvesno je mladi pruski potporučnik Paul Šturm pomogao Pjeru da izađe iz zarobljeničkog logora. Pjer se našao s druge strane žice, preplivao Loaru i ponovo pridružio vojsci. Ova dva vojnika, Pjer Kara sa francuske, i Paul Šturm s pruske strane, postaće doživotni prijatelji i saborci na istoj strani; Pjer će postati kralj Srbije Petar I
Karađorđević, a pruski potporučnik će biti Pavle Jurišić Šturm, general srpske vojske.
Iznenadno penzionisanje
Jurišić je 1900. penzionisan iznenada. Govorkalo se da je tome kumovala novoustoličena kraljica Draga Mašin Obrenović jer je uticala na kralja Aleksandra da reformiše vojsku i dodeli visoke položaje njenoj ambicioznoj, ali nesposobnoj braći, Panti i Panteliji. Strogi i nepopustljivi oficir Šturm ne bi neodgovorne i alkoholu sklone mladiće ni primio u vojsku, a kamoli im dao neka ovlašćenja, pa se, s razlogom, pretpostavlja da je zato i sklonjen. Aktiviran je posle samo godinu dana, kada se uvidelo da je penzionisanje bilo velika greška. Postavljen je za izvanrednog komesara pogranične straže na srpsko-turskoj granici.
