Od Prvog srpskog ustanka pa sve do danas, nema mnogo godina koje je Srbija provela u miru i spokoju. Napadale su je i pustošile razne vojske, nevolje, bolesti, bila je na meti velikima, koji su joj, javno i tajno, krojili sudbinu. U svemu što smo, kao narod, preživljavali, kroz tu dugu borbenu liniju koja vodi i do današnjih dana, svetle svojim primerima neka junačka srca koja su nam se nesebično dala, a došla su iz raznih delova sveta i za njih je Srbija bila strana zemlja. Knjiga “Stranci koji su zadužili Srbiju” Žiže Radivojević u izdanju “Novosti”, posvećena je tim ljudima, strancima, koji su svojim dobrom zadužili našu zemlju i bez kojih ona ne bi bila ista.
Natalija je uvek bila voljena i podržana, još kad je, kao sveže udata, lično uzela učešće u negovanju ranjenika u ratovima. Organizovala je bolničarke, obezbeđivala sanitetski materijal, podržavala, hrabrila. Prvo u ratovima sa Turskom, a onda u srpsko-bugarskom ratu, 1885, koji se završio porazom Srbije. Osim toga, kraljica Natalija je bila stroga ali pravedna, moralna, nije rasipala novac i pomagala je mnoga dobrotvorna društva.
Krah braka
Jedno Milanovo fatalno zaljubljivanje označiće i formalni kraj njegovog braka sa Natalijom i njen progon iz zemlje. Artemiza Hristić, rođena Joanidis, bila je žena diplomate Milana Hristića, sekretara poslanstva Kraljevine Srbije u Carigradu. Lepa i vesela Grkinja živela je u Beogradu i kralja viđala na balovima i poselima čaršijskog krem društva. Njena privlačnost nije bila samo u lepim crtama lica i skladnom stasu, nego u očima koje su bile vragolaste i kralj je počeo redovno da obilazi Artemizu. Odlazio je noću, tajno, sakriven ogrtačem sa kapuljačom, ubeđen da se dovoljno sakrio.
Kako na dvoru ništa ne ostaje tajna, Natalija je i za ovo saznala. Milan, ozbiljno zaljubljen, rešio je da živi sa svojom najnovijom ljubavi, pa kraljica dobija pismo u kome kralj izjavljuje da je dalji zajednički život nemoguć. Natalija je dobila nalog da napusti Srbiju na godinu dana, a kada se vratila, 1888, razveli su se zvanično. Ona odlazi u Bijaric, a on u Carigrad, gde mu Artemiza rađa vanbračnog sina Đorđa.
U narednim godinama Natalijin život zavisi od njenog nestabilnog i hirovitog muža, od koga je i razvedena i nije. Naime, njihov razvod nije pravno izveden kako bi trebalo, pa je poništen. Milan 1889. abdicira i odlazi iz Srbije, pa se vraća, pa opet odlazi. U vreme kad je on u Srbiji Natalija mora da ode vani, a kad on luta Evropom i troši ogromne svote novca, Natalija boravi u zemlji.
Vatrena rusofilka
Milan sa Artemizom i njihovim sinom živi u Parizu kao grof od Takova, ali se 1894. rastaju. Artemiza se vraća svojoj porodici u Carigrad, a Milan, nesposoban da živi miran porodični život, kreće u avanture koje su punile evropsku štampu.
Može se reći da su brak Natalije i Milana rasturile kraljeve avanture, ali i duboko i suprotno političko opredeljenje. Na početku svoje vladavine knez Milan je bio okrenut Rusiji, mada ne toliko vatreno koliko njegova žena. Promena njegove spoljnopolitičke orijentacije nastala je kada je Sanstefanskim mirom, Rusija podržala stvaranje Bugarske na teritorijalnu štetu Srbije. Iako su Berlinskim kongresom odluke ovog sporazuma poništene i Srbija dobila četiri okruga kao i nezavisnost, Milan to nikada nije oprostio Rusiji. Sve više se okretao Austrougarskoj, što je imalo za rezultat Tajni sporazum, 1881. Ovim sporazumom Srbija je postala dobrovoljni vazal Austrougarskog carstva. Obavezala se, čak, da ni u jedan sporazum sa nekom trećom državom neće ući bez odobrenja Austrougarske. Ova se, zauzvrat, obavezala da podrži prelazak Srbije iz kneževine u kraljevinu, sa Milanom Obrenovićem kao kraljem. Može se reći da je Milan Obrenović menjao suverenost države za titulu kralja.Tako je i Natalija postala kraljica 1882.
Grof od Takova
Po krvi polu Ruskinja i vatrena rusofilka, Natalija nije mogla ni da nasluti da će u njenom najvećem poniženju, proterivanju iz Srbije, tajno i aktivno da učestvuje i Rusija. Cela ta sramna epizoda, o kojoj je pisala evropska štampa, izvedena je tako da izgleda samo kao Milanova krivica. Pozadina svega bila je mnogo komplikovanija. Milan je bio prezadužen i niko ga u zemlji nije želeo, a nije ni on video sebe u Srbiji. Unosan sporazum, da kralj dobije milion da bi napustio zemlju, a njome upravlja Namesništvo do Aleksandrovog punoletstva, odgovarao je i Milanu i Skupštini. Brzo su se dve strane dogovorile, a podržala treća, Rusija. Njoj je odgovaralo da se reši austrofilskog vladara i u tu svrhu daje još dva miliona. Taman koliko treba Milanu da vrati dugove i opet ode u Evropu kao grof od Takova. Tako je od kralja postao grof koji nije poželjan u sopstvenoj zemlji. Sve se prelama preko Natalije koju učesnici sporazuma, svako iz svojih razloga, ne žele u zemlji. Nju želi samo narod koji vrlo dobro zna ko je krivac za raspad kraljevskog braka.
Pomagala umetnike
Iskreno okrenuta Srbiji kao svojoj zemlji, Natalija je angažovala vodeće intelektualce da naprave Album Srbije, knjigu koja je trebalo da predstavi Srbiju u najboljem svetlu – da prikaže njena dobra, od prirodnih lepota do istaknutih ličnosti. Ne zna se zašto ta ideja nije sprovedena u delo. Poznato je da je volela umetnost i podržavala umetnike. Glumicu Milku Grgurov je veoma cenila, pa je izdejstvovala dozvolu da se ova uda za oficira, što je, tada, bilo zakonom zabranjeno. Oficirski poziv se smatrao izuzetno visokim i časnim, a glumački nedostojnim. Natalija se lično založila da se, u pomenutom slučaju, zaobiđe zakon, jer je “Grgurova izuzetna umetnica i poštena i dobra kao ličnost”. Osim toga, pozivala je umetnike iz Evrope da gostuju u Narodnom pozorištu, pomagala je i novčano.
