Srbija je slavila i doček nove po julijanskom kalendaru, a građani su ovu Srpsku novu godinu dočekali u prvim minutima 14. januara na trgovima, ulicama, u restoranima i kafićima ili sa porodicom i prijateljima kod kuće. U više gradova je organizovan svečani doček napolju, a Beograđani, njihovi gosti i turisti bili su na koncertima na Trgu republike. Atmosferu su po vrlo hladnom vremenu usijali, pred više hiljada ljudi “prva truba Srbije” Dejan Petrović sa Big bendom i Aco Pejović. Sa Kule Beograd u Beogradu na vodi i sa novobeogradske obale Save nebo je parao trominutni vatromet u ponoć, a pratio ga je laserski šou, specijalna projekcija na fasadi najviše zgrade u zemlji i muzika sa nacionalnim motivima. Slavilo se i na KiM, u Gračanici je povela Sanja Vučić, uz Seku Aleksić je na Zlatiboru dočekana ponoć, u Užicu je pevala Nataša Bekvalac, u centru Čačka Legende…
Raste broj turista
Za doček 31. decembra i 1. januara bilo je takođe živo i veselo, a Srbija je zabeležila još jedan uspeh, rekordan broj stranih posetilaca tokom novogodišnji praznika, najviše iz dve zemlje Evropske unije Bugarske i Rumunije. Bilo ih je i iz ostalih zemalja regiona, Evrope i Rusije.
U brojkama, ukupno 140.000 posetilaca, od kojih je više od polovine stranaca, što je više nego ranijih godina. Osim Beograda gde ih je bilo najviše, mnoga mesta u Srbiji zabeležila su značajno veći broj dolazaka stranaca. Oni su većinom birali Zlatibor, gde je uz zimske radosti organizovan i bogat muzički program, ali su svi kapaciteti i u banjama bili popunjeni.
Od 140.000 turista koji su boravili u Srbiji od 28. decembra do Božića, kako je rekao državni sekretar Ministarstva turizma Uroš Kandić za “Vesti”, više od polovine, odnosno 80.000, bilo je stranaca.
– Ukupno gledano, turista je za novogodišnje praznike bilo za 18 odsto više u odnosu na prošlu godinu – kazao je Kandić.
Banje i planine
Kandić navodi da je najveći broj turista stigao iz Bugarske i Rumunije, zatim iz Rusije, Severne Makedonije i potom i iz ostalih zemalja regiona i EU.
– Beograd svake godine generiše najveći broj stranih turista, pa je tako bilo i za Novu godinu. Više od trećine gostiju koji su došli u Srbiju bilo je u našoj prestonici. Kada govorimo o ostalim destinacijama, naravno da su bile interesantne i naše planine, a takođe i banje, pre svega Vrnjačka Banja, Sokobanja i Vrdnik – rekao je naš sagovornik.
Kao posebno zanimljivo, Kandić ukazuje da je tokom godine u Vrnjačkoj Banji i Sokobanji bilo više stranih turista nego domaćih, dok je, prema njegovim rečima, Vrdnik tu statistiku odavno prevazišao, pa je najznačajnija banja u Srbiji kada se govori o stranim turistima.
– Srbija je prošle godine imala više od 4,4 miliona turista, a od toga su 2,4 miliona bili stranci, što je apsolutni rekord – navodi Uroš Kandić.
Prednjači Beograd
U Srbiji je najposećeniji grad za prvih deset meseci bio Beograd sa 1,3 miliona gostiju, a među banjama je prednjačila Vrnjačka Banja sa 160.203 posetioca, dok je vodeći planinski centar bio Zlatibor sa 354.814 posetilaca. U novembru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bilo 318.519 dolazaka turista, stranaca 170.310, a domaćih 148.209. Broj dolazaka bio je veći za 11,2 u odnosu na isti mesec 2023, a broj noćenja 865.442 i veći za 6,1 odsto.
Zanimljiv i jug
Slavilo se i na jugu zemlje, u Prokuplju je pevao lokalni bend, u Surdulici trubački orkestri ovog kraja, u Doljevcu Milan Dinčić Dinča i Tamara Milutinović. Leskovac je organizovao dnevni program za decu.
Inače, u 2024. je i ovaj deo zemlje, prema podacima od januara do oktobra, beležio veći broj turista. U Niškoj Banji je bilo 3.447 domaćih gostiju, 1.509 stranih i 27.910 noćenja. U Nišu je za deset meseci evidentirano skoro 300.000 noćenja turista, tačnije 295.243, što je za 5,6 odsto više u odnosu na isti period 2023.
Slavilo pravoslavlje
Iako je u Srbiji ustaljen naziv Srpska nova godina, u različitim krajevima Evrope je poznata kao julijanska, stara ili pravoslavna. Kod nas se naziva još i Mali Božić, a poklapa se i sa crkvenim praznicima Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i krsnom slavom Sveti Vasilije Veliki. Slavi se i u BiH, Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, u pravoslavnim delovima Hrvatske, ali i među pravoslavcima u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Gruziji, Moldaviji i u nekim kantonima u Švajcarskoj, nemačkim i u nekim delovima Škotske.
