Persa Bacić (45), po rođenju u Albaniji upisana u matične knjige pod imenom Drita Popaj, oduvek je toliko čeznula za zemljom svojih predaka, Srbijom, da je zbog nje dospela i u zatvor. I to ne u Albaniji, nego u Spužu, navodi ”Politika”.
Preko planina i granice nelegalno je prešla 1989. godine, sa bratom Đorđem, ali su u Tuzima uhapšeni i poslati iza rešetaka na tri nedelje. Tri godine kasnije, kada se preselila na Kosovo i Metohiju, upoznala je Desimira Bacića i izrodila troje dece – Stefana, Dušana i Cvetu. Ali, za nju srpskog državljanstva nema.
Zbog toga štrajkuje glađu zajedno sa mužem, teškim invalidom, blizu zgrade Vlade Srbije u Beogradu. Želeli su da štrajkuju ispred tog zdanja, ali ih je čuvar oterao, kako kažu, rečima: "Šta mene briga ko ste, ne možete da stojite ovde".
Premestili su se na klupu u parku, na uglu Nemanjine i Sarajevske ulice, i najavili da će tu ostati, bez ijednog zalogaja, dok im se ne obrati neko iz vlade.
"Hoćemo da nas primi Nebojša Stefanović, Aleksandar Vučić ili Nikola Selaković. Ostali me ne zanimaju. Sita sam priča da će moj problem biti rešen. Devet godina se borimo sa administracijom, unajmili smo i advokata, ali državljanstvo neće da nam daju. Umesto da hranim troje dece, nadnicu moram da trošim na skupljanje papira za državljanstvo. Po dokumenta sam išla svuda, od Albanije, preko Kosova do Beograda i opet ništa", rekla je Persa za "Politiku".
Obećanja, obećanja
U opštini Čačak 2013. godine su joj obećali da će "za desetak dana" dobiti državljanstvo.
"I na tome se priča završila, ništa više od njih nisam čula", kazala je Persa.
Njena porodica Popović u mestu Vraka, kod Skadra u Albaniji, čuvala je srpsko poreklo, imena i običaje, iako su ih albanske vlasti prekrstili u Popaj. Kad se 1969. rodila, ukućani su joj dali ime Persa, ali matičar to nije hteo da upiše u knjige, a zamalo da i njen otac tada dopadne rešetaka.
"Mom ocu Radomiru su pretili zatvorom zbog toga što mi je dao srpsko ime. Zato sam upisana kao Drita Popaj", objasnila je Persa.
Sa bratom Đorđem je pošla preko granice, tražeći svoju zemlju, školovanje na maternjem jeziku i crkvu.
"Posle zatvora u Spužu, u novembru 1992. godine prešla sam u motel "Nora" u Klini, u Metohiji, i tu upoznala Desimira, koji je iz obližnjeg sela Dolac", rekla je Persa.
Potom su njih dvoje, deca i Desimirovi roditelji morali da beže iz Peći uz "kišu metaka" u junu 1999. godine.
"Prvo na 15 dana u Kraljevo, pa tri meseca u Batočinu, zatim šest godina u Užice, svuda kao raseljeni. Prvog letnjeg dana 2005. uselili smo se u kućicu pod Bukovikom u Donjoj Trepči, 15 kilometara od Čačka, koju je Desimir kupio prodavši jednu parcelu u metohijskom zavičaju. Ali onda je Desimira zadesila nesreća pre četiri godine, kada je za delić sekunde ostao bez noge i jedva preživeo", ispričala je Persa.
Ubrzo posle toga, postalo im je i još teže. Jer, Persa je dobila otkaz u preduzeću, a razlog je bio to što nije državljanka Srbije.
