Sarina agonija je trajala sedam godina, tokom kojih je ona molila socijalne radnike da joj pomognu i okončaju zlostavljanje. Ona je prošle godine dobila 160.000 funti nadoknade jer je Savet grada Bredforda procenio da država nije obavila svoju dužnost.
"Kada vidim svog sina prepoznam u njemu svog oca i pred očima mi prolete silovanje. Ne pomaže mi ni to što dete ima poteškoće u učenju. Tako je njegov odgoj mnogo teži. Ne žalim što mi je sin tu, samo žalim što imamo istog oca", kaže Sara (ime je promenjeno), koju je otac silovao tri puta nedeljno.
"Jednom mi je rekao da legnem na krevet i pravim zvuke kao da me bije. Onda me silovao", priča Sara koja je smogla hrabrost da majci sve ispriča posle tri godine, ali ona joj nije verovala.
U avgustu 2003. Sara je u očaju zaustavila policajca na ulici i sve mu ispričala. Posle medicinskog veštačenja stavljena je pod policijsku zaštitu i prebačena u dom starije sestre, majčinog deteta sa drugim čovekom. Otac joj nije osuđen jer nisu uspeli da dokažu silovanja. Majka je uspela da ubedi Saru da se vrati kući i ona je poklekla jer je "želela da je majka voli, a i dalje je volela svog oca".
Sa samo 15 godina zatrudnela je sa svojim ocem. Majku je slagala da je otac nepostojeći dečko. Iako je znao da je dete njegovo otac je ćerku nazivao pogrdnim imenima. Abortirala je. Godinama su socijalni radnici pravili propuste u Sarinom slučaju i čak ga zatvorili jer se "ona očigledno bolje slaže sa ocem". Devojčica je ponovo zatrudnela sa ocem kada je imala 17 godina.
Godinama kasnije Sarina sestra je prijavila oca policiji i nakon DNK analiza on je osuđen na 19 godina zatvora.
Sara danas uzima anti depresive i mnogo pije.
"Jednog dana ću morati detetu da objasnim ko mu je otac, kako to da uradim? Kako nekome reći tako nešto", pita se očajna žena.
