– Čitam o tome, pratim šta se dešava i situacija uopšte nije naivna. Možemo samo da se uzdamo u to da stručni ljudi pošteno rade svoj posao i da ćemo biti zaštićeni koliko je to moguće. Činim sve kako bih zaštitila svoju porodicu. Voće i povrće koje kupim uvek prvo stavim u vodu i sodu bikarbonu. Čak sam i meso počela da potapam u rastvor vode i sode bikarbone pre nego što ga upotrebim za pripremanje ručka – kaže Nataša Đorđević, koja je kao kupac opreznija nego ikad.
– Sve što mogu kupujem od proverenih ljudi. Imam nekoliko drugarica koje imaju rodbinu na selu, pa od njih kupujem sve što proizvode. Ne pamtim kada sam poslednji put na pijaci ili u prodavnici kupila piletinu i jaja – dodaje Nataša.
Ne živim pod staklenim zvonom– Radim sve što sam radila i do sada – redovno održavanje higijene, upotreba isključivo flaširane vode za piće i to je sve. Pokušavam i uspevam da ne budem opterećena razmišljajući o mogućim opasnostima, da mi se život ne bi pretvori u neprekidno strahovanje. Ne možemo da živimo pod staklenim zvonom. Strašno je sve ovo što se desilo, velika tuga, velika muka, ali život ide dalje – kaže Olja Karleuša i dodaje da ne može više da sluša o raznim teorijama zavere, o situaciji koja nas je zadesila i šta je dovelo do poplava. |
Goca Božinovska kaže da ovih dana u njenom Surčinu ima komaraca više nego ikada, ali se nada da će nadležni preduzeti nešto da se reše ovih insekata koji su i potencijalni prenosioci zaraza.
– To nije normalno koliko ima komaraca. Plašim se, ali ne za sebe, već za one jadne ljude koji se vraćaju u svoje kuće. Što se hrane na pijacama tiče ne plašim se da će se pojaviti voće i povrće iz ugroženih krajeva. Ko je lud da kopa po tom blatu i mulju da bi vadio odatle krompir, spanać i luk – kaže Goca Božinovska, koja je u svojoj porodici uveliko uvela mere predostrožnosti. U njenom domu pije se isključivo flaširana voda, a ako ponestane hrane ona je spremna da svoje lepo dvorište pretvori u baštu.
– Umesto ruža kraj ograde posadiću luk, paradajz, krompir… Imam baštu kod mame u mom selu Samaila, ali tamo nema ničega, jer je grad uništio sve. Plačem, neraspoložena sam i depresivna zbog svega što se desilo – priznaje Božinovska.
Boban Rajović kaže da pažljivo prati sva upozorenja na temu opasnosti od zaraze. Kako kaže, pokušava da iz Danske, gde je godinama živeo, organizuje dopremanje humanitarne pomoći u obliku sredstava za higijenu i dezinfekciju, jer smatra da je u ugroženim područjima to najpotrebnije.
– Živeo sam u Danskoj, zemlji u kojoj se vodi izuzetno mnogo računa o ekologiji, gde se sve gleda znatno drugačije nego ovde. Zato i sve ovo što se dešava u Srbiji shvatam ozbiljnije od većine. Ovo uopšte nije šala i vrlo sam zabrinut. Možda je i dobro što ljudi nisu sasvim svesni opasnosti, jer bi ih onda obuzela panika, a to nam nikako ne treba – kaže Rajović.
Uništene njive
Biljana Sečivanović se upravo vratila iz svojih Mrčajevaca, gde su poplave nanele veliku štetu. |
