Na graničnim prelazima juče se čekalo oko pola sata, ali već od srede 9. septembra, Mađarska zbog ilegalnih prelazaka pojačava kontrolu ka Srbiji, a pomoć će joj putem Agencije za odbranu granica Evropske unije pružati oficiri osam zemalja iz EU koji će zajedno sa tehničkom opremom i službenim psima učestvovati u odbrani mađarsko-srpskog dela šengenske granice.
Kontrola i iz vazduhaSeverni sused Srbije kreće u nadgledanje granica i iz vazduha, a sa osam helikoptera će pratiti 1.100 kilometara granice prema Srbiji, Hrvatskoj, Rumuniji i Ukrajini. Policijska uprava županije Čongrad objavila je da je na teritoriji te županije prošlog petka uhvaćen 100. krijumčar ljudi na prelazu kod Morahaloma, kao i da je u tom periodu registrovano 8.000 ilegalnih prelazaka granice. Podaci govore da je u protekle tri godine većina njih u Mađarsku ušla iz Srbije, a jedan od drastičnijih slučajeva desio se prošle godine kada je Budimpešta vraćala u Prištinu 500 Albanaca sa Kosova. |
– Odbrana i kontrola šengenske spoljne granice na prelazima Mađarske i Srbije biće drastično pojačana kako bi se sprečila ilegalna imigracija u zemlje EU – saopštila je Zemaljska policijska uprava Mađarske, navodeći da će granični prelazi, osim policijskog sastava županije Čongrad, biti ojačani policajcima iz nadležnih jedinica i stručnjacima za privođenje ilegalnih imiganata. Hrvatska je s ulaskom u EU, takođe, pojačala kontrole.
Poznato je, prema podacima iz pogranične policije, da većina ilegalaca prelazi granicu van zvaničnih prelaza. To potvrđuju i u nevladinom sektoru koji se bavi ovim, za Srbiju sve većim problemom, ističući da broj imigranata svakodnevno raste. Zato EU pojačava kontrolu po obodu Šengena, a detaljnije provere mogle bi uticati i na usporavanje protoka saobraćaja. Da ipak do toga neće doći veruju službenici na granicama ka Mađarskoj i Hrvatskoj, jer smatraju da kontrola neće prelaziti nivo uobičajenih detaljnijih pregleda.
– Imigrantima, uglavnom izbeglim sa ratnih područja sa Bliskog istoka i Ukrajine je cilj EU, a oni predstavljaju veliki trošak za evropske zemlje, zbog čega se i pojačava nadgledanje. Imigranti, međutim, uglavnom idu mimo prelaza, po tzv. zelenoj liniji koja će biti prevashodni cilj tih kontrola – rečeno je "Vestima" na jednom od severnih graničnih prelaza.
Da su migracije kroz Srbiju nezaustavljive ukazuje za naš list Jelena Hrnjak, iz nevladine organizacije Atina. Ona ističe da je u odnosu na 2013. kada je azil zvanično zatražilo 5.056 ljudi, približno toliko ljudi tražilo samo u prvih šest meseci ove godine. Ona objašnjava da ove gotovo duple brojke prevazilaze sva očekivanja državnih organa.
– Problem je što Grčka i Makedonija puštaju imigrante da nastave put ka Srbiji, jer te zemlje ne znaju šta će sa njima. Osim azilanata, veliki je broj ilegalnih ulazaka u našu zemlju, a svi ti ljudi bi da se dokopaju EU. Isti cilj imaju i azilanti koji u Srbiji sačekaju neko vreme dok se ne organizuju i nastavljaju dalje ka EU – objašnjava Jelena Hrnjak.
U NVO Atina ukazuju i da je sve veći broj dece koja putuju bez pratnje roditelja, kao i da u MUP-u sve veću pažnju posvećuju upravo migracijama mališana i ženske populacije.
– Prema informacijama koje smo dobili iz Novog Pazara i Leskovca, primećene su veće grupe stranaca migranata na tom području, dok iz Kikinde ukazuju na migracije dece i žena. Recimo, grupa devojaka iz Eritreje se obrela u Srbiji, a objašnjavale su da čekaju dobar posao u Nemačkoj. Ispostavilo se, međutim, da nijedna od njih ne govori nemački jezik – navodi Jelena Hrnjak neke od primera među ogromnim brojem ljudi koji prolaze kroz Srbiju u nameri da se domognu EU.
