Na prirodne nepogode, ljudska ruka ne može da utiče. Tako ni desetočlana porodica Ignjatović iz Odžaka kod Trstenika nije mogla ni da nasluti kakva im se nesreća sprema, jer je u blizini njihovog skromnog doma, pre četiri godine, došlo do pojave aktivnog klizišta koje je u velikoj meri oštetilo kuću čime je postala skoro sasvim nebezbedna za stanovanje.
A kako nesreća nikada ne ide sama to se i majka Suzana Ignjatović ozbiljno razbolela. Iako im je nakon nepogode 2015. godine izdat nalog za iseljenje, uprkos tome oni moraju tu da žive, jer tako brojna porodica nema gde. Izdržavaju se od socijalne pomoći i onoga što otac Goran uspe da zaradi u nadnici. To često nije dovoljno ni za najosnovnije, pa o dizanju novog krova nad glavom sopstvenim snagama ne mogu ni da maštaju.
– Od osmoro dece koja stanuju u ovoj kući, Jovana je najmlađa i ima 14 godina, a najstarija Gordana nedavno je napunila 24 godine. Porodica Ignjatović je u teškoj materijalnoj situaciji i korisnici su socijalne pomoći. Majka Suzana se pre nekoliko godina razbolela, pa jedino radi otac Goran u lokalnoj pekari, ali nema posao za stalno. To svakako nije dovoljno da se izbore sa nesrećom koja ih je zadesila. Kao njihovi sugrađani spremni smo da se uključimo u akciju i novac koji smo do sada sakupili doniramo za kupovinu druge kuće, ali ta sredstva nisu dovoljna. Potrebni su nam podrška i pomoć i drugih ljudi dobre volje – istakla je tada sugrađanka Jelena Marković.
Prema njenim rečima, budući da porodica Ignjatović izvorno potiče iz Trstenika, i srpske je nacionalnosti, za njih trenutno nema programa koji postoje za Rome ili izbeglice.
– U tom smislu možemo se osloniti samo na humane ljude koji bi imali razumevanja za nedaće Ignjatovića – kazala je Jelena.
Saznavši posredstvom “Vesti” za nevolje ove porodice, naša plemenita čitateljka iz Minhena poželela je da doprinese akciji za zbrinjavanje ove porodice, obećavši da će im pomoći u granicama svojih mogućnosti, na čemu su se Ignjatovići od srca zahvalili.
– Mi se toj divnoj ženi do neba zahvaljujemo. Iskreno govoreći, zaboravio sam kako se zove, ali siguran sam da će se prepoznati. Ona nam se jedina javila do sada i samim pozivom nas je obradovala – rekao je Goran Ignjatović dodavši:
– Sve što je Jelena kazala je tačno. U teškoj smo situaciji. Klizište je stiglo do kuće, a zemlja se svakog dana sve više cepa i tone. Tokom nedavnih jakih kiša i poplava, komšijino drvo je skliznulo do kuće i još je više oštetilo. Deca noćima ne spavaju, plaše se da ne krene i kuća. U tom strahu živimo već četvrtu godinu. Svesni smo da moramo da se selimo, ali nas je desetoro, a to nije malo i zaista nemamo gde. Imamo podršku lokalne samouprave, ali ni oni nisu svemogući. Svakako ispada da više prava u Srbiji imaju migranti nego što ih imamo mi, a to posebno boli i peče.
Nije lako moliti za pomoć
Ignjatovići su i bez ove muke teško živeli, ali bilo je lakše utoliko što su imali kakav-takav krov nad glavom. Višom silom, ona više ne može ni da se obnovi.
– Nije lako moliti za pomoć nepoznate ljude, ali nemamo više na koja vrata da pokucamo, niti imamo snage da sami rešimo problem, budući da iako želiš da radiš i od toga se izdržavaš, ovde ni to nije moguće – istakao je Goran Ignjatović.
Katastrofa stalno na pomolu
Ko želi da pripomogne porodici Ignjatović da se skući može stupiti u kontakt sa ocem Goranom Ignjatovićem na broj telefona: +381 63 837 88 07 i dogovoriti se oko načina i dostave pomoći.
Otvoren je i devizni račun u Poštanskoj štedionici na ime Goran Ignjatović, Odžaci, Srbija, na broj: RS35200000011891355831, SWIFT SBPORSBGXXX
Želja im je da što pre prikupe novac kako bi mogli da kupe skromnu kuću adekvatnu za potrebe njihove velike porodice i spasu se eventualne nesreće, jer kuća u kojoj sada borave može svakog trena da se sruši.
