Aleksander Dorin (Boris Krljić), Srbin iz Švajcarske, autor knjige “Srebrenica, šta se stvarno zbilo” doživeo je pakao, gurnut je u zatvor i ostao bez igde ičega zato što se odvažio da činjenicama posvedoči kako se u toj bosanskoj kasabi nije dogodio genocid.
Prema njegovim istraživanjima, tamo nije ubijeno 8.000 civila, kako su zajednički iskonstruisali Alija Izetbegović i njegov naredbodavac Bil Klinton, već je u borbama poginulo oko 2.000 muslimanskih boraca.
Ta istinita verzija nije smela da se probije i dokaže svetu da je globalno izmanipulisan radi nečijih interesa koji su potom utabali stazu kojom su u Hag sprovođeni srpski političari i oficiri. Dorin je svesno svojim delom dirnuo u osinjak mada je mogao da pretpostavi kako Švajcarska u tom slučaju neće biti neutralna ni tolerantna prema knjizi i njenom autoru koji je ubrzo doživeo žestoku odmazdu tamošnjeg pravosuđa koje je bilo spremno na sve osim na poštovanje sopstvenih zakona i ljudskih prava. Hajka na ovog Srbina traje godinama.
Ima li izlaza iz ove situacije?
– Evo ušli smo u šestu godinu tog celog slučaja. Isto toliko mi je kuća tamo blokirana kao i račun u banci na kojem mi je sav novac koji sam dobio prodajom nasleđene kuće u Srbiji. Kad se moj advokat Oliver Like njima obraćao nisu našli za shodno ni da odgovore. On je pokušao da im piše i preko Ambasade Švajcarske u Beogradu i ukazao im na sve tačke počevši od kršenja ljudskih prava, ali ni oni nisu ništa odgovorili mada su po zakonu obavezni da pišu advokatu. Tu se uključio i jedan srpski advokat, pošto imam i srpsko državljanstvo, ali ni njemu nisu odgovorili. Dodelili su mi advokata po službenoj dužnosti koji je dobio neku radnu verziju optužnice. Pročitao sam je pre izvesnog vremena i samo se nasmejao zbog onoga što je tamo pisalo i što mi se stavlja na teret. Oni mogu da rade šta hoće, da izmisle i napišu, ali to nema veze sa istinom.
Ko zapravo stoji iza svega ovog? Švajcarska sa Srebrenicom nema nikakve veze, za razliku od drugih.
– Imate tu dva faktora. Prvi, da je Švajcarska pod uticajem Amerike. Najbolji primer za to je slučaj dr Danijela Ganzera koji je radio na Univerzitetu u Bazelu. Kada je napisao knjigu protiv NATO odmah je intervenisala Ambasada SAD i on je izbačen sa posla, pa je prešao na Univerzitet u Sent Galenu, odakle je takođe brzo odstranjen. Onda se odselio u Švedsku, ali je i na tamošnjem univerzitetu dobio otkaz. Tako da, ako Amerika interveniše u Švajcarskoj, onda se dešavaju čuda. U mom slučaju je sve namestila šefica Islamske zajednice Mirsada Alibašić koja je u braku sa šefom kriminalističke policije u Bazelu. On je u vreme mog hapšenja bio na tom važnom položaju i odmah je dao saopštenje medijima da su uhapsili čoveka koji negira genocid. Ona je priznala poznanicima da mi je namestila i ljudi su došli da me upozore. Meni je Jugoslav Petrušić javio da je pronašao ko mi je namestio i takođe potvrdio da je to Mirsada Alibašić. Očigledno da je ona dala mužu nalog da me “malo izmasiraju”.
Sve to da odustanete od onoga što je napisano u knjizi?
– Naravno, cilj im je bio da mi unište ugled kao autoru pa su mi podmetnuli da dilujem drogu, tako da više nisam bio pisac nego diler. Knjige poput ove moje se u Švajcarskoj slabo čitaju, više je to u čitano u Nemačkoj i Austriji. Imao sam dosta reakcija i u Srbiji. Zato me baš briga šta Švajcarci misle o svemu. Ali su uspeli da mi blokiraju imovinu toliko godina.
Da li se u vaš slučaj možda umešala Karla del Ponte?
– Ma ne, ona ne sme da se meša. Ona beži od istine kao đavo od krsta. Ona je odradila ono za šta je bila plaćena i povukla se.
Šta vam kažu ovde u Srbiji?
– Razgovarao sam sa više advokata ovde i rekli su mi da bi se u Srbiji teško desio ovakav slučaj. Nemam nikakvih iluzija što se tiče Švajcarske. Pošto sam dobio taj nacrt njihove optužnice, biće održano i suđenje na koje ću otići. Naravno da ću da izgubim najpre taj proces, a onda i na Apelacionom sudu kad podnesem žalbu, to je jasno. Oni se ne bi usudili da podignu optužnicu jer na osnovu činjenica to ne bi smeli. Ali ako su se ipak usudili, to znači da je sve unapred dogovoreno. Verovatno to neće dobro da se završi po mene, ali tako je kako je. Nije me niko terao. Ja nosim svoj krst. Možda će na kraju da mi oduzmu kuću, možda ću morati ponovo da idem u zatvor, ko zna…
Vi ste verovatno u očima tamošnjeg pravosuđa poslužili kao zgodan primer i opomena drugima da se ne bave istinom.
– To isto rade u Džulijenu Asanžu. Dobro, njemu je mnogo gore. Dakle, nezvanično sam dobio optužnicu, a zvanično je očekujem narednih nedelja ili meseci, a onda će se konačno desiti i sudski proces.
I šta će na kraju biti?
– Ja u Švajcarskoj neću više da živim. Što se mene tiče, sa njima sam završio. Ako me osude onda su oni “na konju”. Zapravo, jedina optužba protiv mene je zvanično ona da sam bio diler neke narko-bande, pa čak i njen šef. U istrazi je zvanično pominjana samo ta izmišljena optužba da sam kriminalac, a nezvanično su se bavili najviše mojim publicističkim radom. Pitao sam ih dok sam bio u zatvoru zašto stalno pričaju o jugoslovenskim ratovima, o čemu se zapravo radi. Ljutito su odgovarali da oni postavljaju pitanja, a ne ja. Vršili su psihički pritisak da me slome. Međutim, moj stan je bio čist kao suza, to nije imalo nikakve veze sa drogom i kriminalom, ali ne vredi jer oni uvek nešto izmisle. Kad dođu da izvrše pretres stana ne moraju da pokažu nalog za to ili da se pridržavaju zakona i protokola, nego upadaju, krše ustav svoje zemlje i rade šta žele. Ja sam se smejao kada sam pročitao to o dilovanju droge, ali njih to ne interesuje, oni teraju svoje.
A mediji u Švajcarskoj?
– Evo vam primera. Ja sam odrastao kao Jugosloven ali sam u švajcarskim medijima proglašen za srpskog četnika, mada niko iz moje familije nije bio u ratu bio na toj strani, a pogotovo nisam ja bio niti sam to fizički mogao, jer sam proveo ceo život u Švajcarskoj. To što sam objavio, to ostaje za istoriju. To oni ne mogu da izbrišu, te tragove.
Oteli kompjuter i dokumenta
Da li je neko iz pravosuđa uopšte pročitao ili bar prelistao vašu knjigu?
– Ma ne, oni me zvanično nisu ni napali zbog knjige. Oni su mi samo postavljali pitanja u vezi ratova na prostorima bivše Jugoslavije i posebno se interesovali za rekonstrukciju zločina koju je radio Jugoslav Petrušić, ali ih je zanimalo i to odakle meni dokumenta iz Haškog tribunala. Oteli su mi kompjuter i sva dokumenta. To nije zvanično navedeno, već samo onako usput.
Sukob interesa
Reč je o velikom poniženju jer su vas uhapsili i držali u zatvoru mesecima samo zbog slobode govora. Manje bi vas progonili da ste napali švajcarsku vladu ili nekoga od domaćih političara?
– Imao sam tu nesreću što ta šefica bosanske Islamske zajednice mrzi Srbe. Njoj je to smetalo pošto sam bio jedini u Švajcarskoj koji je pričao neku drugu priču i onda je našla mogućnost da me napadnu, izmisle nešto i tako me kazne. Inače, ta Islamska zajednica gde je ona šefica, imala je nekoliko upada policije zbog govora mržnje i podržavanja džihada u Siriji, a eto ona može da bude u braku sa šefom kriminalističke policije. To je sukob interesa koji ne može niko da mi objasni. Ne radi se samo o mom slučaju nego o tome kako on uopšte može da bude u braku sa takvom ženom.
