Spomenik posvećen palim srpskim vojnicima u Prvom svetkom ratu, rad je vajara Karla Verlea i već dve decenije ga redovno posećuju sveštenici Srpske pravoslavne crkve, naši građani i predstavnici srpskog konzulata iz Štutgarta. Svake godine se održava parastos palim borcima, a predstavnici konzulata polažu venac.
Tetka Desa
|
Tako je bilo i prošlog vikenda, kada je pred 50-ak parohijana ulmske parohije pomen i parastos održao lokalni paroh Ljubomir Zorica. U ime Generalnog konzulata Republike Srbije konzul Dobrivoje Vujičić je položio venac i naglasio da stradanje srpskih ratnih zarobljenika koji su za vreme Prvog svetskog rata dovođeni Dunovom za Ulm i tu zatvarani iza bodljikavih žica ne sme da bude zaboravljeno.
On je istakao da bi Srbi koji žive u Baden-Virtembergu i u Nemačkoj morali da odaju poštu palim borcima. Zahvalio se svima na dolasku objavivši da je konzulat dobio saglasnost ulmskog groblja da renovira spomenik. Vujičić je obavestio prisutne da će te radove izvesti firma porodice Lukić iz Štutgarta. On je zahvalio istaknutim aktivistima Relji i Nadi Lukić, koji će narednih dana početi besplatno da renoviraju spomenik.
Posle parastosa u prostorijama Crkvenog centra u Ulmu, članovi Crkvenog odbora na čelu sa sveštenikom Zoricom su priredili ručak za sve prisutne.
Davne 1946. Desanka Rajhle iz Ulma prvi put je videla spomenik posvećen srpskim zarobljenicima. Pokazao joj ga je suprug Nemac. Od tada ga je redovno posećivala, obasipala cvećem i svećama. Našim sunarodnica nije pričala o spomeniku misleći da za njega znaju i da ga i oni redovno posećuju.
Pre nepune dve decenije je u priči pomenula groblje i bila je iznenađena da mnogi nikad nisu čuli za njega. Ta priča je stigla do sveštenika Srpske pravoslavne crkve u Štutgartu Slobodana Miljevića i Radmila Marinka, koji su se odmah zainteresovali za srpsko vojničko groblje i počeli da prikupljaju podatke.
Zahvaljujući njima saznalo se ono što mnoge današnje mlade generacije ne znaju – da su Dunavom, rekom koja danas povezuje evropske države, dovezeni zarobljeni ratnici iz Srbije. Oni koji su pokušali da beže su ubijani. Ostali su poslati na imanja velikoposednika i od preteškog rada se preselili u večnost.
Spomenik braći po krvi i veriSpomenik drugovima iz Drinske, Moravske i Timočke divizije podigli su tri preživela narednika, jedan podnarednik i dva vojnika. Na spomeniku, dugom četiri i visokom i širokom tri metra, ćirilicom i latinicom, kao i na nemačkoj jeziku uklesani su stihovi: "Ovde u tuđini i nepoznatom svetu počivaju večitim snom srpski ratni zarobljenici iz rata 1914-1919. godine, koji položiše život svoj za otadžbinu posle dugog ratovanja i mnogo napora. Uspomenu ovu podigoše im drugovi, braća po krvi i veri, srpski ratni zarobljenici logora Ulm. Hej, putniče, što prolaziš pored groblja nepoznata, stani malo i upoznaj one što umreše tako proslavljeno." |
