Stoltenberg: Zapad mora da bude spreman za Putinov rat iscrpljivanja

EPA/STEPHANIE LECOCQ

Ruski predsednik Vladimir Putin nema trenutnih planova za mir u Ukrajini i zbog toga zapad treba da se pripremi da Kijevu još dugo vremena dostavlja pomoć, upozorio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

– Predsednik Putin ne planira mir, on planira još ratovanja – rekao je Stoltenberg u intervjuu za Gardijan.

On je naveo da Rusija povećava vojnu industrijsku proizvodnju i nastoji da “dopre do autoritarnih režima, poput Irana ili Severne Koreje i drugih, u pokušaju da nabavi više oružja”.

Stoltenberg je ocenio da je ruski predsednik opredeljen za “rat iscrpljivanja” i saopštio je da želi da članice NATO podrže odluku o izdvajanju najmanje dva odsto BDP-a na odbranu na sledećem samitu saveza, u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije.

Žestoki sukobi, koje se trenutno vode oko Bahmuta, u istočnoj Ukrajini, pokazuju da je Rusija spremna da “samo ubaci hiljade i hiljade vojnika i položi mnogo žrtava za minimalne dobitke”, rekao je generalni sekretar NATO.

Iz tog razloga, prema njegovom mišljenju, SAD, Britanija, Francuska, Nemačka i druge zapadne države moraju da budu spremne da podrže Ukrajinu oružjem, municijom i rezervnim delovima tokom dužeg vremena.

– Potreba će i dalje postojati, jer je ovo rat iscrpljivanja, a reč je o industrijskim kapacitetima za održavanje podrške – rekao je generalni sekretar Alijanse.

On je kao primer naveo da su u ovom trenutku sukobi toliko intenzivni da ukrajinska upotreba artiljerijskih granata iznosi 4.000 do 7.000 dnevno, u odnosu na 20.000 Rusije, što je više od zapadne proizvodnje.

– Trenutna stopa potrošnje municije veća je od trenutne stope proizvodnje – rekao je Stoltenberg, iako novi ugovori ukazuju da se to menja, navodi Gardijan.

Ranije ove nedelje, članice EU su se složile da isporuče Ukrajini milion granata, što je dovoljno za šest meseci ili nešto više. Stoltenberg je izjavio i da želi da članice NATO budu spremne da potroše više kako bi preokrenule rusku agresiju.

Godišnji izveštaj NATO-a, objavljen u utorak, pokazuje da je samo sedam od 30 država članica – SAD, Velika Britanija, Poljska, Grčka i baltičke zemlje, ispunilo trenutni cilj potrošnje za odbranu od dva odsto BDP-a 2022.

Francuska sa 1,89 odsto i Nemačka na 1,49 odsto su u padu, iako su se obe obavezale na povećanje, navodi Gardijan.