Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg objasnio je zašto je Alijansa posle raspada SSSR-a i kraja Hladnog rata prešla granicu svoje tradicionalne zone odgovornosti: to je bilo potrebno da bi blok nastavio da postoji, uprkos raspuštanju Organizacije Varšavskog sporazuma.
– Moramo da shvatimo da NATO 40 godina nije delovao van svoje teritorije. Tokom ovih godina radili smo samo jednu stvar – obuzdavali SSSR. To je sve. I to smo radili vrlo uspešno, jer se Hladni rat završio bez ijednog pucnja i mir je sačuvan – kazao je Stoltenberg tokom razgovara sa studentima na Novom Zelandu.
Prema njegovim rečima, kada je pao Berlinski zid i kad se završio Hladni rat, ljudi su počeli da se pitaju da li je Savez potreban kao i pre, „jer je Varšavski pakt, koji je bio svojevrstan pandan NATO-u, prestao da postoji, a SSSR se raspao“.
– I postavljeno je pitanje da li i NATO treba da prestane da postoji. NATO je trebalo ili da prestane da funkcioniše ili da pređe granicu svoje teritorije u Evropi i Severnoj Americi. I odlučili smo da uradimo ovo drugo — da pređemo granice zone kako bismo zaustavili etničke sukobe na Balkanu, pomogli u borbi protiv pirata u Africi, borili se protiv terorizma u Avganistanu i tako dalje – objasnio je Stoltenberg.
To su primeri dejstava NATO-a van teritorije, ali Alijansa nije odgovorna za rešavanje svih sukoba, istakao je Stoltenberg.
– Ne tražimo da NATO bude uključen u sve sukobe u svetu. Ključni zadatak Alijanse je zaštita od napada – naglasio je generalni sekretar NATO-a.
Varšavski sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći između Albanije, Bugarske, Mađarske, Istočne Nemačke, Poljske, Rumunije, SSSR-a i Čehoslovačke potpisan je 1955. godine. Predstavnici osam država tada su objasnili da su zaključili sporazum zbog potrebe za recipročnim merama na stvaranje NATO-a i uključivanja Zapadne Nemačke u taj blok.
U februaru 1991. godine doneta je odluka o ukidanju vojnih struktura Varšavskog pakta, a u julu je u Pragu potpisan protokol o potpunom prekidu njegovog postojanja.
