Stoltenberg: NATO predao svoje predloge Rusiji kao odgovor na inicijative Moskve o bezbednosti

EPA/Olivier Hoslet

Severoatlantska alijansa predala je u sredu ruskoj strani svoje pisane predloge o bezbednosti, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

„Danas je NATO predao naše pisane predloge Rusiji. Mi smo to uradili paralelno sa Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za medije u Briselu.

Stoltenberg je naveo da odgovor Severnoatlantske alijanse na predloge Rusije o evropskoj bezbednosti uključuje Ukrajinu i situaciju oko nje i pozvao je Rusiju na deeskalaciju situacije.

NATO čvrsto veruje da napetosti i neslaganja mogu da se reše dijalogom i diplomatijom, istakao je on.

„Rusija takođe mora da povuče svoje snage iz Ukrajine, Gruzije i Moldavije, gde su raspoređene bez saglasnosti ovih zemalja“, istakao je generalni sekretar NATO-a.

Kako je naveo, NATO predlaže Rusiji inicijative za smanjenje rizika, obnavljanje rada predstavništava – Alijanse u Rusiji i Rusije u Briselu, kao i rad na kontroli naoružanja.

„Istaći ću tri glavne oblasti u kojima možemo da napredujemo. Prva je odnos između Rusije i NATO-a. Rusija je prekinula odnose sa NATO-om, što otežava naš dijalog. Zbog toga moramo da obnovimo naša predstavništva u Moskvi i Briselu“, rekao je on.

Osim toga, NATO poziva Rusiju da uspostavi direktnu liniju komunikacije i maksimalno iskoristi vojne kontakte kako bi se izbegli incidenti.

On je naveo da je Alijansa spremna da sasluša zabrinutosti Rusije i vodi dijalog sa njom o principima evropske bezbednosti.

Prema njegovim rečima, NATO je spreman da razgovara sa Rusijom o njenim razmatranjima o sopstvenoj bezbednosti i evropskoj bezbednosti uopšte.

„Konačno, potreban nam je ozbiljan dijalog o kontroli naoružanja, uključujući nuklearno oružje i kopnenu odbranu“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, NATO je predložio „zajedničke brifinge o vojnim vežbama i nuklearnoj politici u Savetu Rusija-NATO“.

Šef NATO-a je dodao da je NATO odbrambeni savez koji ne traži konfrontaciju i nada se najboljem ishodu, ali se priprema i za najgore. U tom smislu, istakao je da su snage za odgovor od 5.000 vojnika već formirane i da bi mogle biti spremne za raspoređivanje u roku od nekoliko dana, kao i da NATO jača svoje prisustvo u regionima Baltičkog i Crnog mora.

Stoltenberg je naglasio da je NATO saopštio ruskoj strani da neće praviti kompromise ukada su u pitanju osnovni principi.

„Jasno smo stavili do znanja da nećemo praviti kompromise u vezi sa našim osnovnim principima, a jedan od njih je da svaka zemlja ima pravo da bira svoj put“, rekao je Stoltenberg.

„NATO poštuje odluke kada zemlje rešavaju da se pridruže Alijansi, kao što je, na primer, Ukrajina, ili ne pridruže, kao Finska i Švedska“, objsnio je on.

Prema njegovim rečima, „to su fundamentalni principi i oni se ogledaju u stavu NATO-a (prenetom Rusiji)“.

Generalni sekretar je dodao da je predloge upućene Rusiji podržalo svih 30 članica Alijanse.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi. Konsultacije o ovim pitanjima održane su 10. januara u Ženevi, 12. januara u Briselu je održan sastanak Saveta Rusija-NATO, a 13. januara u Beču je održan sastanak Stalnog saveta OEBS-a.