Ubrzo su pomenuta trojica propuštena "kroz iste", tj. kroz ruke, a ručni rad se lepo video na televizijskom snimku. Onda su kroz Beograd što tajno, što javno, defilovali razni mirotvorci i čovekoljupci ne bi li američke soldate iščupali iz kandži zlih Srba.
Kad je Sloba procenio da je igra nerava dovoljno dugo trajala i da postaje previše opasna, uslikao se sa Špancima/Indijancima/Amerikancima i Džesijem Džeksonom i mahnuo im za srećan put.
Priča je već padala u zaborav kada se jedan od bivših zarobljenika oglasio u američkim medijima i izazvao šok u tamošnjoj javnosti. Naime, dotični je na sva usta nahvalio srpske vojnike i rekao da je oduševljen tretmanom za vreme zatočeništva, imajući u vidu sva zla koja je njegova zemlja nanela nedužnom narodu.
Vrisnulo je sve što u Americi ima jezik i zna da sastavi rečenicu. "Stokholmski sindrom"!, viknuli su svi u glas.
(Definicija glasi: stokholmski sindrom je naziv psihološkog stanja koje nastaje u situacijama u kojima dolazi do zbližavanja otmičara i talaca. Zbližavanju otmičara i njihovih žrtava doprinosi vreme provedeno u takvoj situaciji; što više vremena protekne, veća je mogućnost stvaranja stokholmskog sindroma.)
Zato su mi na granici Šengena, Vuk Jeremić, Božidar Đelić i Dragan Marković Palma neodoljivo ličili na Krisa Stouna, Endrjua Ramireza i Stivena Gonzalesa, s tom razlikom što su ova poslednja trojica pohrlila u zagrljaj svojima, a naši evropejci da im Đura još jednom oprosti što nas je tukao. I da se izvini ako im je ikad uopšte i palo na pamet da iz vizne tamnice izvuku i srpske nesrećnike sa Kosova.
A, šta ćemo mi neosvešćeni koji ne zaboravljamo šta su nam tamničari radili dve decenije?
Treba li da se upišamo u gaće od sreće što su se smilovali i digli rampu koju ničim nismo zaslužili?
Moramo li svi u red da se izljubimo sa "našim" specijalnim izvestiocem Jelkom Kacinom, malim Gebelsom iz slavnog slovenačkog rata protiv golobrade vojske? Koji nam cinično poručuje da je kandidatura za EU fina stvar, ali da ćemo u međuvremenu morati da odgovorimo na dva pitanja: kolika nam je država i koliko ima stanovnika?
Ljubav prema tamničarima je te noći uoči svetog Nikole buknula svom silinom, a nebo nad Beogradom je parao raskošni vatromet. Našminkani mrtvac po imenu Evropa namigivao nam je onim drugim, staklenim okom, eksperiment na samrti odškrinuo je vrata da virnemo kako je tamo gde žurimo i gde, hvala Bogu, nikada nećemo stići.
Po legendi, sveti Nikola štiti moreplovce, putnike, brodolomce i davljenike. Od našeg broda bez kormilara, u koji voda prodire kroz sve više rupa, bojim se, i svetac je digao ruke.
A, istraživači stokholmskog sindroma više neće morati u Srbiju po nove dokaze. Danas će u švedsku prestonicu lično predsednik Tadić, sve sa kandidaturom. Bez vize. I bez Kosova, naravno.
