E, sad, ko je stoku isterao iz udobnosti hotelskih soba? Uprave hotela? Ne! Neko drugi, koji bi doveka ostao misteriozan da se nije izlanuo. Čovek-jegulja, Goranče Vesić, nekad Tadićev, danas Vučićev, juče žut, danas plav, takoreći kameleon u lister-odelu.
Taj Goranče, što je od zlih medija skočio da odbrani svog beogradskog šefa, silno se upinjao da smisli opravdanje zašto je stoka oterana iz hotela u štalu, naprezao se toliko da je malo falilo da prdne.
Mislio je i mislio, kao profesor Baltazar – i smislio!
"Napravili su u hotelima 100.000 evra štete!", sasuo je u kamere i novinarske beležnice, sav izobličen od nadljudskih napora, a ipak tako hladno racionalan.
Uprave hotela, preko svojih portparola, ugurani u moralni procep mimo svoje volje, okolo-naokolo, ali ipak kristalno jasno demantovali su gorepomenutog kameleona maskiranog u šefov grudobran. Otprilike, ljudi, nismo ih im isterali, drug žuto-plavi laže.
Dotični gospodin koji se gadi bede i uopšte svake ljudskosti nije odgovorio. Niti mu je iko stavio jajca u procep, kao što su hotelijerima kojima se humanost umalo obila u glavu.
"Primili, kobajagi, pa isterali, majku im lopovsku", zamišljam komentar neke tabloidno nastrojene babe.
I ta odbrana hotelijera bila je oprezna, takva su vremena došla, nikad ne znaš s koje strane te tužilac vreba. Što si više u pravu, gore ćeš najebati, što su ti argumenti jači, to su ti leđa slabija. Gospodar Vučić istresao se čak i na jedan OEBS, koji veruje svojim očima, umesto Njemu.
Gadna marva taj narod, ni Vođu ne poštuje. Postavlja svakojaka pitanja. Ponaša se kao kad su ’99. prestale da padaju bombe, pa naglo zaboravio kako su svi bili solidarni i lojalni. I krenuli da skembaju tadašnjeg Vođu.
Kraj priče znamo, ne bilo primenjeno…
Eto, na primer, mediji u Srpskoj anketirali omladinu da li bi na neke nove radne akcije, kao onomad njihovi očevi i dedovi. Pogodite rezultat. U Srbiji takvu anketu nisu smeli ni da prave, razbesneo bi se Obnovitelj i Ujedinitelj, "o zar su zanos i opijenost Mnome tako brzo prošli, kao plahi letnji pljusak?!"
Vođa i njegovi nisu imali živaca da bar malo sačekaju sa novim izgonom nevoljnika. Među onima koji su degažirani tamo gde im je mesto, umesto da se baškare u visokoj A kategoriji, ima i onih koji su prošli čitav put bratstva i jedinstva, od Oluje, preko Kosova, pa do sabirnih centara pravljenih tako da narod utuvi u glavu da je stoka, i manje od stoke, jer od stoke ima neke vajde.
A ova samo pravi štetu, kako reče žuto-plavi kameleon, koji je uspeo da pronađe ono čega nema, ali zato nije mogao da pohapsi bagru koja je humanitarnu pomoć prodavala usred njegovog, beogradskog vilajeta.
Strašno je to kad imaš nezahvalan narod, a da ga promeniš ne možeš. Ti se menjaš, presvlačiš, postaješ radikalni evrofanatik, tapšu te po ramenu od Brisela do Bele kuće, Angela ti dolazi na noge, a narod bleji, gunđa i ne veruje ti.
Ukratko, stoka.
