Stojkoviće sa slavom Sv. Jovan nismo pronašli u svrljiškom kraju. Uvidom u okolne oblasti pronašli odakle su mogli da se dosele u ove krajeve i utvrdili da ih ima u oblasti Belice i Kačera.
U oblasti Belice, Stojkovići slave Mitrovdan i poreklom su iz Adrovca (Aleksinac), a u Vinorači su doseljenici od Niša, poznati i kao Došljakovići. Slave Sv. Mratu. U Ribarima ih zovu Madžarci jer su se doselili "iz Madžarske", pre oko dva veka. Slava je Sv. Nikola. U Belici su "jovanštaci" samo u selu Panjevcu, gde su se doselili iz Gnjilana pre 250 godina.
U Kačeru ih, u svega dva domaćinstva, ima samo u selu Izbenici, pod planinom Juhorom. Starinom su s Kosova. Stari Stojko poginuo je u boju na Kamenici 1809. godine. Slave samo Sv. Jovana.
U oblasti Krajišta i Vlasine prezime se javlja u varijantama Stojkovi (u Odranici), Stojkovičevi (Vlasina. U Zaglavku, u Trgovištu su Stojkovci (Dejanovci) od deda Stojka, slava je Sv. Nikola. U Vidovcima su Stojkovci od Moskovaca, najstarije porodice u selu, a zovu ih i Rusima, otud i Moskovci, dok su u nekim drugim mestima – Moskovi. Ima ih i u obližnjem Balincu. I jedni i drugi slave Sv. Vrače.
U Mlavi, u selu Trnovče su iz familije Pajkića, doseljeni se s Kosova, sa ograncima Stojkovići i Milosavljevići. Slave Aranđelovdan. Stojkovci iz Resave su se doselili prvo u Negotinsku Krajinu, potom u Burovac. Krsna slava im je Đurđic. U Tabanovcu su od šire familije Nestorovića koja se grana na Stojkovce, Kojičiće, Nestoroviće. I oni slave Đurđic.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju. Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
U Jasenici ima više familija s ovim prezimenom, pretežno doseljenih iz oblasti Timoka, u kojoj postoji i selo Izvor. Istina, većina Stojkovića slavi druge slave, a ne Sv. Jovana.
U Šumadiji su Stojkovići različitog porekla, ali samo oni u Meljaku, doseljeni od Užica, slave Sv. Jovana, kao i Spasići-Stojkovići u selu Rudovci.
Selo Mlanči u oblasti Nadibra bilo je centar odakle su se Stojkovići iseljavali u okolna mesta, pa i u Koritnik, gde su zabeleženi kao starosedeoci koji slave Jovandan.
Interesantno da na Kosovu, prema podacima između dva svetska rata, nije bilo Stojkovića sa slavom Jovandan.
Stojkovići, Stojkovi, Stojkovičevi, Stojkovci i druge porodice ovog korena nesumnjivo su potomci Stojka, a ne Stojaka. Istina, oba imena (kao i Stojadin, Stojilo, žensko Stojanka, hipokoristici Stojko, Stole) dolaze od osnovnog oblika Stojan, a ono je opšteslovenske osnove, ali se kao ime uobličilo odnosno zadržalo samo kod pravoslavnih južnih Slovena, Srba i Bugara. Oblik Stojko upravo se najčešće sreće u prostoru s obe strane etničke granice ova dva naroda, dakle u istočnoj i južnoj Srbiji.
Iz svega navedenog možemo da zaključimo da su Stojkovići ili sa juga Srbije ili Makedonije ili sa Kosova i Metohije, ali ne tvrdimo da su istih korena. Pre će biti da su imali razne pretke istog imena. Čini se da je ova grana "jovanjštaka", poreklom sa Kosova i da se posle Kosovske bitke selila dolinom na sever, preko Toplice ili Vlasine, pa i ka Svrljigu.
