Više od 8.000 žrtava, većinom Srba, ostavilo je živote u zloglasnom nacističkom logoru Mauthauzen iz Drugog svetskog rata. Jedan od njih je i Stojan Milentijević, od oca Milorada i majke Anice, rođen 14. februara 1915. godine u selu Jagnjenica, region Ibarski Kolašin na Kosovu i Metohiji u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Bio je jedno od četvoro dece.
Ni posle 80 godina njegova rodbina nije odustala od ideje da poseti Stojanovu večnu kuću i postavi ploču sa njegovim imenom u Mauthauzenu. Stojan nije bio ženjen, ali uprkos tome ćerka njegovog rođenog brata Stevana, Slobodanka Hadži Simić sa svojim naslednicima konačno je uspela da ispuni zavet i želju svog oca da Stojan dobije spomen-ploču i to na dan kada je smrtno stradao.
– Dugo smo tražili podatke o našem Stojanu. Imali smo trag u Beogradu odnosno broj koji je kao zatvorenik imao u logoru na Sajmištu odakle je transportovan u Mauthauzen. Na kraju smo najviše zahvaljujući pre svega odličnoj bazi podataka u Beču o zarobljenicma u Mauthauzenu, uspeli da sakupimo sve neophodne informacije i konačno saznamo sve podatke od njemu. Posebna nam je želja da ploču donesemo na dan njegove smrti pre 80 godina – ispričala je Slobodanka protojereju stavroforu Draganu Mićiću, koji je zajedno sa njom i njenim naslednicima posetio logor
Ploča će biti postavljena u maju, a Slobodankina ćerka Milica je otkrila neke zanimljive detalje.
– Odrasla sam slušajući svog dedu Stevana, Stojanovog rođenog brata, on je svaki, bukvalno svaki dan pominjao brata. Nekako mi se to urezalo u pamćenje i čim smo stekli mogućnost krenuli smo da istražujemo detalje Stojanive sudbine. Početkom leta 1941, posle kapitulacije Vojske Kraljevine Jugoslavije kao njen pripadnik, Stojana je zarobila nemačka vojska, zajedno sa rođenim bratom, odnosno mojim dedom Stevanom. Obojica su bili prvo smešteni u logor Sajmište u Beogradu. Stojan je prebačen u radni logor Mauthauzen gde je, prema svedočenju preživelog logoraša iz istog sela, stradao u gasnoj komori. Tokom internacije bio je zaveden pod brojem 0807028002 – navela je detalje Milica.
Prota Mićić je rodbinu Stojana Milentijevića upoznao sa podacima o broju logoraša u Mauthauzenu kao i srpskim žrtvama iz Prvog svetskog rata, kojih je takođe više od 8.000 na italijanskom groblju kod Mauthauzena.
Kultura sećanja
Prota Mićić je naglasio da bi matica više trebalo da gaji kulturu sećanja.
– Mi smo se ovde potrudili da postavimo posebno obeležje odnosno spomen-ploču stradalim Srbima, na spomeniku jugoslovenskim žrtvama Mauthauzena iz Drugog svetskog rata. Izgradili smo i kapelu Srpskih novomučenika u naselju Rajferdorf kod Mauthauzena gde počivaju srpski oficiri i vojnici, zarobljenici iz 1914. Valjalo bi da naša deca kroz školu ali i dolazak ovde znaju mnogo više o tome šta se dešavalo na ovim prostorima. Svake godine se ovde u prvoj nedelji maja održava komemoracija žrtvama Mauthauzena, ali ne bude nas dovoljno – istakao je prota pohvalivši odluku Stojanove porodice da postave spomen-ploču.
Partrijarh osveštava kapelu
Vernici u Lincu i Gornjoj Austriji imaće priliku da se sretnu sa patrijarhom Sprske pravoslavne crkve Porfirijem. Predviđeno je da patrijarh u subotu 10. juna ove godine osvešta novosagrađenu kapelu Srpskih novomučenika na italijanskom groblju iz Prvog svetskog rata u naselju Rajferdorf kod Mautahuzena. Na tom groblju počiva 8.200 naših vojnika i zarobljenika, koji su stradali 1914. godine.
