Organizatori Srpskog filmskog festivala objavili su da će se ovogodišnje, 21. izdanje tradicionalne smotre domaćih kinematografskih ostvarenja održati od 14. do 24. marta u šest australijskih gradova. Takođe, predstavljen je i festivalski repertoar na kojem su pet novih i jedno antologijsko kinematografsko ostvarenje iz 1960. godine, film „Ljubav i moda“.
Među filmovima koji će premijerno biti prikazani u Australiji, svakako najveću pažnju privlače „Heroji Halijarda“. Ništa manje atraktivni su i ostali filmovi: „Čuvari formule“ Dragana Bjelogrlića, „Što se bore misli moje“ Ivana Milinkovića i „Kako sam naučila da letim“, Radivoja Andrića. Svoje ponovno prikazivanje u australijskim bisokopima imaće još jedno Andrićevo ostvarenje, komedija „Munje opet!“ koja je tokom avgusta prošle godine naišla na dobar prijem kod ovdašnje publike.
Heroji Halijarda
Priča inspirisana najvećom operacijom spasavanja savezničkih pilota iza neprijateljskih linija u istoriji svetske avijacije, poznatom kao „Operacija Halijard“. Radnja se dešava u leto 1944, kada je srpski narod predvođen Jugoslovenskom vojskom u otadžbini i pod komandom generala Dragoljuba Mihailovića, s improvizovanog aerodroma u selu Pranjani, spasao 508 američkih i drugih savezničkih pilota od sigurne smrti.
Čuvari formule
U jeku hladnoratovske krize, grupa naučnika u Institutu Vinča sprovodi tajni projekat. Sticajem nepredviđenih okolnosti, oni bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja, zbog čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje u Kliniku Kiri u Parizu. Francuski doktorski tim zaključuje da je njihovo stanje kritično i da su im dani odbrojani, te predlaže da se po prvi put u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervencija.
Što se bore misli moje
Ovaj istorijski triler govori o poslednjim danima života kneza Mihaila Obrenovića, neposredno uoči i za vreme atentata na njega 1868. godine. Dok se protiv njega kovala smrtonosna zavera da se osujeti oslobođenje Srbije I drugih balkanskih zemalja od osmanlijske vlasti, knez Mihailo zaljubljen u mnogo mlađu Katarinu Konstantinović, razapet je između osećanja dužnosti i ličnih osećanja.
Leto kada sam naučila da letim
Porodična priča viđena očima devojčice. Ovaj film je istovremeno priča o ljubavi, odrastanju, vrednosti porodice i prijateljstva koja gledaoca vodi kroz hodnike bezbrižnog detinjstva.
Munje opet!
Nastavak čuvenog filma Munje iz 2001 prati neke od likova koji pokazuju da se nisu promenili i da iako su stariji, životi su im skoro isti kao pre. Istovremeno, prikazuje i novu generaciju dece koja se snalazi u današnjem svetu.
Ljubav i moda (1960)
Romantična komedija iz 1960.godine, u režiji Ljubomira Radičevića, govori o grupi studenata koji organizuju modni program za kompaniju “’Jugošik”, koristeći pritom i male prevare.
Mart u znaku festivala
Mart ove godine se može nazvati i mesecom velikih srpskih festivala u Australiji. Naime, neposredno pre početka Srpskog filmskog festivala održaće se i tradicionalni Srpski festival u Sidneju. Ovaj dogođaj koji okuplja na desetine hiljada posetilaca, ove godine se održava u subotu i nedelju, 9. i 10. marta na staroj lokaciji, u Tambalong parku u sidnejskom Darling harboru.
Radasine tvoja licna rehabilotacija i prepravljanje istorije u LETECOJ ESPADRILI nikoga ne interesuje. Par hiljada gledalaca je videlo film tako da je film promasaj. Sada je daj sta das i pri0rema swrije sa kojom se pokusava spasiri sta se moze.
Спашавање савезничких авијатичара
ЦЕЛОВИТА ИСТИНА О СПАШАВАЊУ САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА
У ЈУГОСЛАВИЈИ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
1. Југословенски ратни простор био је покривен енглеским и америчким обавештајцима. По имену и презимену индентификовано је 268 енглеских обавештајаца и 612 америчких припадника ОСС службе (Office of Strategic Services) и око 50 припадника из PWB (англоамеричка служба за пропаганду на Балкану), укупно 930 лица. Обавештајци су деловали углавном у оквиру војних мисија ових земаља код четничког и партизанског покрета. Овај импозантни број указује да су њихове службе имале апсолутни увид у стање на терену, однос постојећих снага и деловање ратујућих страна на југословенском простору.
2. Америчке војне мисије код четничког покрета до маја 1944. имале су податке за 29 америчких пилота који су . налазили код четничких јединица. Америчка војна мисија при штабу ген. Михаиловића, предпостављајући да се ради о већем броју оборених чланова посаде образовала је у пролеће 1944. г. штаб од седам американаца, тзв. „Опереативну групу за спасавање ваздушних посада“. Ова група је организовала обнављање и оспособила аеродром код села Прањана и била организатор евакуације. Интензивно су прикупљане ваздухопловне посаде које су биле код четника или скривене код грађана, тако да је од 8-10. августа 1944.г. транспортним авионима евакуисано 225 америчких ваздухопловаца са аеродрома у Прањанима. Концем августа до средине септембра 1944. са овог аеродрома евакуисано је још 95 америчких ваздухопловаца, када је евакуација обустављена због борби које су водиле јединице НОВ и ПОЈ на овом простору са немачким јединицама групације армија „Е“ које су се повлачиле из Грчке. Последња 23 америчка ваздухопловца евакуисана су новембра и децембра 1944. са другог аеродрома. Постоје подаци да је децембарски транспорт од 19 ваздухопловаца одвео тада амерички пуковник а касније генерал Џорџ Крајгер. Према подацима америчке војне мисије четници су спасли укупно 372 америчка авијатичара.
Чињенице показују да сви савезнички чланови ваздухопловних посада нису евакуисани. Ген.Михаиловић је на саслушању изјавио „да су његови неодговорни команданти један број америчких ваздухопловаца предали Немцима у замену за муницију и оружје, а неки су их и убијали због пљачке, као Спасоје Дакић, Воја Бранковић и Душан Радовић“. У Хомољу бригада „Кента“ заклала је два оборена савезничка пилота а четник „Пожаревац“ коме је суђено деведесетих година прошлог века у Зајечару признао је да су између 49 које је заклао била и два савезничка пилота. За све ово постоје докази и сачувани документи.
3. Спашавање савезничких авијатичара од стране НОВ и ПОЈ (партизанских јединица) почело је децембра 1943.г. До краја II светског рата 9. маја 1945.г., јединице народноослободилачког покрета спасиле су и евекуисале 1.585 америчких, 267 енглеских и 1.222 друга савезничка ваздухопловца (Канађана, Француза, Пољака, Југословена, и др.) који су се борили у овим јединицама, односно 3.074 припадника савезничке авијације. Осим ових појединаца спашено је и 215 савезничких авиона (аеродром острва Вис и други) са посадама од 1935 ваздухопловаца што износи 5.009 лица. Сви ови подаци налазе се у Војном архиву Војске Србије и у енглеским и америчким ратним архивима.
Амерички ваздухопловни генерал Ира Икер и Натан Ф.Твајниг (командант 15. америчке ваздухопловне армије) срдачно су се захвалили југословенској држави на спасавању њихових ваздухопловаца. Један број ових ваздухопловаца одликован је југословенским ратним орденима, а многи су објавили своја сећања на дане проведене код партизана и упутили бројне личне захвалнице за спашавање. Не треба заборавити целу истину.