“Borelov non-pejper običan je papir koji nema nikakav značaj za Balkan. To je pokušaj Brisela da isprovocira države članice da zauzmu jedinstven stav koga – nema, pokušaj Evrope da se homogenizuje, a istovremeno im je cilj sprečavanje ekonomskog i političkog uticaja drugih aktera, pre svega Rusije i Kine na ovom prostoru, u sadejstvu sa SAD”.
Ovako naučni saradnik Instituta za evropske studije dr Aleksandar Gajić komentariše još jedan „non-pejper” koji navodno treba da reši probleme u našem regionu.
Novi “non pejper” iz Brisela
Šefovi diplomatija Evropske unije u Briselu raspravljaju o strategiji snažnijeg političkog angažovanja EU s partnerima na Zapadnom Balkanu, jer je, kako tvrde, bezbedan i otporan Balkan garant stabilne i bezbedne Evrope.
Visoki predstavnik EU Žozep Borel ministrima će dati na uvid „non-pejper“, u kojem se predočava da je jasan cilj Zapadnog Balkan – puno članstvo u EU.
U dokumentu se ističe da je snažno prisustvo EU najbolji način da se spreči okretanje Zapadnog Balkana nekim drugim stranama u svetu.
Gajić kaže da se tema evrointegracija vraća u Brisel pre svega zato što je to posledica njegovih odnosa sa Vašingtonom, novom američkom administracijom koja pokušava da vrati stari kurs pritisaka, da spreči multipolarne sile da utiču na prostor Starog kontinenta.
– Neintegrisani Balkan je prostor gde su se Amerikanci devedesetih godina najviše trudili da naprave promenu odnosa snaga u svoju korist – ali nisu završili posao. Evropska unija je bila saradnik u tom procesu koji je zapravo pratio ono što Amerikanci odluče i urade. Dobijala je pomoćne, sporedne uloge. Sada EU ponovo treba da dobije tu ulogu da saučestvuje u potiskivanju uticaja drugih velikih sila na Balkanu – kaže Gajić.
On dodaje da je nastup Borela sa „non-pejperom” istovremeno još jedan pokušaj da se EU homogenizuje u svojim stavovima po pitanju Zapadnog Balkana, jer članice imaju različite stavove po pitanju rešavanja prilika, ali i proširenja.
Neke članice su eksplicitno protiv prijema novih članica, neke implicitno, treće načelno govore da su za, ali defakto nerado gledaju na to, dok su na istoku članice koje pružaju podršku proširenju, a i same imaju drugorazrednu ulogu u EU, pa ne mogu značajnije ni da utiču na tempo proširenja.
– Očigledno je da je samo pitanje proširenja EU na dugom štapu usled unutrašnjih sistemskih problema sa kojima se Unija suočava, a koji se tiču i sistemske krize koja u njoj traje već 10 godina, pokušaja institucionalnih reformi i neuspeha reformi u bezbednosnom sektoru, zajedničkoj spoljnoj i odbrambenoj politici. Ovo je pokušaj da se kroz non-pejper isporvocira da u Briselu članice zauzmu jedinstven stav koga zapravo, de fakto, nema. Da se prema Balkanu izvrše pritisci, kooridnirano sa SAD. U tom „non-pejperu” ne vidimo ništa novo, drugačije, što ide u pravcu koji bi stvarno mogao da dovede do realne promene slike na Zapadnom Balkanu – ističe Gajić.
Non-pejper, pored ostalog, stavlja do znanja da postupak pregovora Srbije i Crne Gore o članstvu u Uniji treba ubrzati, a vlasti u Beogradu i Podgorici moraju da konsoliduju svoju geopolitičku orijentaciju.
“Nema vremena za gubljenje“
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, navodi se da Beograd i Priština, s obzirom na to da obe tamošnje vlade sada imaju čvrstu podršku biračkog tela, treba da iskoriste priliku da postignu sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa, jer “nema vremena za gubljenje”.
Gajić obajšnjava da Brisel zapravo pokušava da unutar sebe stvori konsenzus koji bi bio na liniji odluka koje je G7 nedavno doneo u vezi Zapadnog Balkana.
– To znači da nema promena granica, da pregovori između Beograda i Prištine treba da se završe sveobuhvatnim dogovorom koji bi doveo do obostranog priznanja, što je nešto što nije realno. A vidi se od 2013. godine, od Briselskog sporazuma, da bez usupaka Beogradu i odustajanja od bezuslovnog podržavanja unitarizacije Bosne i Hercegovine, a zapravo kršenja Dejtonskog sporazuma, da se prilike na taj način neće stabilizovati – ističe saradnik Instituta za evropske studije.
Šta je pravi cilj
Gajić dodaje da je i na ovom pitanju jasno čije je zamešateljstvo Boreljov „non-pejper”, jer Brisel nerealnim stavovima pokušava da zauzme poziciju i homogenizuje sam sebe. Sve se zapravo radi sa trećim ciljem:
– To je sprečavanje uticaja, pre svega Rusije i Kine, odnosno drugih aktera na ovom prostoru, koji imaju svoje ekonomske i političke uticaje, koji imaju mnogo fleksibilniju i realniju politiku, jer ne uslovljavaju političke promene između ovdašnjih aktera zarad svoj uticaja ili ekonomskih investicija – ističe on.
Članstvo nije mamac
Na kraju razgovora Gajić primećuje da EU čak nije u stanju da shvati da punopravno članstvo apsolutno više nije mamac kojim može da zamaže bilo koga i na taj način završi stvari na Balkanu. Zato kaže, Boreljovom non-pejperu ne treba pridavati značaj.
– Taj papir više izražava trenutnu nemoć i slabost EU da izađe iz zadatih mentalnih okvira i autopercepcije sebe, nego što predstavlja neformalni politički dokument koji može u ovom trenutku da dovede do ozbiljne realizacije politike EU prema Zapadnom Balkanu – zaključuje Gajić.
