Nova godina je prvi dan kalendarske godine po gregorijanskom kalendaru. Rimljani su dugo slavili Novu godinu 1. marta, da bi Julije Cezar 45. godine pre nove ere uveo kalendar koji se i danas primenjuje. Nova godina je najstariji i najzastupljeniji praznik i proslavlja se širom planete. Zbog različitih vremenskih zona, Nova godina prvo stiže u 11 sati 31. decembra (po našem vremenu) na Kiribatska Lijijska ostrva, a poslednji je proslavljaju na Samoi i na još nekoliko pacifičkih ostrva, tačno u podne (po našem vremenu) 1. januara.
Za proslavu Nove godine karakterističan običaj je kićenje jelke za koji se pretpostavlja da je poreklom iz Nemačke i to iz 16. veka. Prema legendi je ovaj običaj započeo Martin Luter. Za Novu godinu se pored kićenja jelke vezuje još jedan običaj, a to je Deda Mraz (Božić Bata)! kažu da je Deda Mraz izmišljeni lik i da potiče iz vremena starih religija germanskih i slovenskih naroda, a tada se zvao Božić Bata i donosio je deci poklone na Badnje veče, Božić, Svetog Nikolu, ali i za Novu godinu.
Prema staroj legendi, Luter je šetajući kroz šumu punu jelki i kroz njihove grane ugledao hiljade zvezda kako se pomaljaju između snežnih krošnji, pa mu je sinulo da bi jednu mogao da odnese kući i da je ukrasi. Jelku je ukrasio malim svećama postavljajući ih na grane. Tek dva veka kasnije ukrašavanje ovog drveta postalo je popularno u Evropi i Americi.
Povodom ispraćaja stare godine u mnogim zemljama se organizuju tradicionalne novogodišnje parade s mnogo buke, muzike i veselja. Ova tradicija ima drevno poreklo i potiče od običaja starih naroda, koji su verovali da se uz pravljenje velike buke teraju zli duhovi. Kucanje čašama, zvonjava zvona, udaranje u bubnjeve, oglašavanje sirene, samo su neki od načina da se spreče zli duhovi da pređu u narednu godinu, kada po pravilu mnogi donose novogodišnje odluke da će sve loše što im se desilo u predhodnoj godini – ispraviti!
Novogodišnje okupljanje porodice
Vreme novogodišnjih praznika, posebno doček Nove godine je prilika za okupljanja porodice, a običaji koji su vezani za oblačenje i trpezu razlikuju se od zemlje do zemlje. U Kubi je na primer običaj da se u ponoć pojede 12 grejpfruta jer se veruje da svaki od njih obeležava po jedan mesec u godini, a onome ko uspe da ih pojede, doneće sreću. Sicilijanci veruju da će ih tokom godine pratiti sreća ako u najluđoj noći jedu lazanje, a nekima je za sreću dovoljno i 12 zrna grožđa, kao što je to slučaj sa Špancima.
