Nakon što su se tokom đačkog raspusta lepo proveli i odmorili, napunili baterije i pripremili za nova pešačenja, a i pojačano učenje, jer se bliži i kraj školske godine, Stefanu Pendiću, Mariji Milanović i Nikoli Petronijeviću, siromašnim đacima pešacima sa Golije i Rogozne stigla je nova pomoć naših čitalaca iz dalekog sveta: Stefanu i Maloj Mari iz daleke Australije, Nikoli Petronijeviću iz Švajcarske.
– Iz Sidneja, od dobrotvora O. V, koji mi pomaže još od osnovne škole, stigla mi je nova stipendija od 370 dolara, njome se školujem, a i koliko god mogu pomažem mojim siromašnim roditeljima Vladanu i Radi i bratu Srđanu. Da nije ove stipendije, koja nam je zlata vredna, jer drugih prihoda nemamo, verovatno ne bih završio ni osnovnu školu, niti bih sada bio u Novom Pazaru gde pohađam četvrti razred Srednje tehničke škole, odsek za dizajn kože i tekstila, želja mi je da postanem modelar obuće, a ako bude prilike i finansijskih mogućnosti možda ću upisati i neki fakultet na ovdašnjem Državnom univerzitetu – priča Stefan Pendić iz zabitog sela Đonlije na Goliji, dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta.
Svi otišli
– Svi iz našeg sela zbog bespuća i siromaštva su se odselili, ostala je još samo moja porodica, nismo imali gde da odemo. Roditelji leti beru pečurke, kleku i šipurak da bi preživeli, ne bi mogli da mi iznajme stan u Novom Pazaru i omoguće mi školovanje da nije bilo stipendije iz Sidneja, dobrotvor O. V. mi je sve to omogućio, hvala mu do neba, cela moja porodica biće mu zahvalna do kraja života – dodaje Stefan i nada se da će tokom leta moći da pomogne svojim roditeljima u seči šume i potrazi za šumskim plodovima.
Mala Marija – Mara Milanović iz zabitog Žunjevića na Rogozni pohađa četvrti razred osnovne škole i svakodnevno pešači, dobar je đak.
Za smederevac
– Mnogo nam znači pomoć koju nam poslednjih meseci redovno šalje dobrotvor Marko iz Sidneja, živimo u trošnoj kućici, bez kupatila i sa zemljanim podom i jedva opstajemo na opusteloj planini, jer tata Milan i mama Eva u bespuću i daleko od grada nemaju nikakvog posla, niti mogućnosti da zarade neki dinar – priča Marija i ističe da su čitaoci “Vesti” spasli nju i njenu porodicu kupivši im kravu, kozu, konja, zaprežna kola, motornu testeru, frižider, televizor. Ona planira da kupi šporet za kuću.
– Pokušaću da od ove donacije stipendije, namenjene za moje školovanje, odvojim koji dinar za novi šporet, jer “smederevac” koji imamo potpuno je dotrajao, dimi i slabo greje, za novi još nismo sakupili dovoljno novca, pomoći ću i roditeljima da kupe brašno i druge namirnice – dodaje Mara i moli nas da dobrom Marku iz Sidneja i njegovoj porodici prenesemo veliku zahvalnost i najsrdačnije pozdrave.
Za razliku od Stefana, koji već godinama ima stalnu stipendiju, i Male Mare koja poslenjih meseci takođe redovno, svakog meseca, dobija pomoć od Marka iz Sidneja, Nikola Petronijević, đak pešak iz sela Joše na Goliji pomoć dobija samo povremeno, uglavnom od naših čitalaca iz Švajcarske i Australije, ali mu i ona mnogo znači, jer mu omogućuje da se školuje. On ima samo bolesnog oca Milovana, siromaška koji ne može mnogo da mu pomogne, pa mu je svaki dinar zlata vredan. Dobri ljudi su mu sagradili i opremili kuću i omogućili mu da, nakon višegodišnjeg napornog pešačenja, u Kragujevcu upiše srednju tehničku školu i dobije jeftiniji đački dom.
Mesi i peče hleb
– Otac je ostao sam na planini, jedva čekam da budemo zajedno, da mu umesim i ispečem hleb, skuvam mleko i operem sudove, nakon što sam kao dete izgubio majku, sve to sam od malih nogu morao da radim, tako da mi nije teško – kaže Nikola Petronijević.
Da gradi podmornice
– Hvala puno dobrotvorki iz Švajcarske koja želi da ostane anonimna, pomoć koju mi je poslala omogućiće mi da lakše završim drugi razred, bog neka je čuva, nju i sve druge dobrotvore koji mi pomažu, želja mi je da postanem dobar varilac i da gradim brodove i podmornice – ističe mlađani Petronijević sa Golije.
