U Kulturnom centru Srbije svoju najnoviju knjigu "Umetnost hvatanja bumeranga", predstavila je Parižanka Nina Živančević naša svestrana spisateljica. Kao i uvek kada svoja dela predstavlja dobitnica brojnih nagrada puno je publike. Obavezno su prisutni ugledni i poznati Francuzi, dođu i zemljaci.U Kulturnom centru Srbije bili su pesnik Boris Lazić, pisac Vlastimir Stanisavljević i njegova Dušica, učiteljica i pesnikinja, dijasporac Rade Adamović…
– Veliki sam prijatelj Srba i Srbije, nasledila sam to u porodici koja vam je uvek bila naklonjena, otac je za primirje u Prvom svetskom ratu organizovao jubilarne svečanosti. Nina je mene i mog supruga pesnika i filozofa Žan-Pjera odvela u Novi Sad, tamo mu je uručena nagrada Zlatne grede za celokupno književno delo. Nas dvoje smo počeli da učimo srpski, ponešto smo razumeli, ali i zaboravili – u dahu priča Mari-Odil Faj.
Eto, u takvoj je srpsko-francusko prijateljskoj atmosferi prolazilo Ninino veče, posvećeno lepoj reči, dobroj glumi i pitkoj muzici, a u sve je uplela drugare.
Naravno, čitale je svoje stihove, ali i zapevala: "Na Uskrs sam se rodila, nano". Na to je do klavira poskočila Gabrijela Arno, svira i peva, esejom nastavlja Ženevjev Iten, profesor teatra Filip Tanslan objašnjava da svaka reč izlazi iz univerzuma i prenosi unutrašnju tišinu, dok Ninu vidi u višim sferama. Tu je filozof i kritičar Đankarlo Pizi, a iz publike Nina poziva glumicu Tanju Kecojević koja pojačava kvartet čitalačke glume, u čemu se Nina oseća kao riba u vodi, uostalom, predavala je književnost i teoriju pozorišne avangarde na univerzitetima u SAD, u Evropi, najviše na Sorboni.
Govoreći da je došla na veče u slavu umetnosti i poezije, prevodilac Milena Gajić dovela je kćerku Anu i petogodišnju unuku Ilanu Fion, ne zna se da li je malecka išta razumela, ali sa mesta nije mrdnula. Tako neko reče:
– Poezija je u mnogo čemu svemoćna.
|
Zna sve da objasni
Narativna poezija |
