U okviru manifestacije Susreti i razgovori odbor SPKD Prosvjeta u Austriji je na temu “O stvaranju i identitetu” predstavio u subotu uveče Miloša Jankovića, književnika iz Beograda.
Janković je objavio 77 knjiga, potpredsednik je Udruženja književnika Srbije i jedan je od osnivača Adligata, udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju pri kojem rade Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti.
Janković je, u sali Sabornog hrama Svetog Save, čitao odlomke iz svojih dela. Najpre je počeo sa pesmama o stradanju srpskog naroda, a na kraju predstavio je ljubavnu poeziju, od kojih je “najljubavniju pesmu” posvetio supruzi. U Beču je predstavio i nove pesme, koje će se naći u knjizi na kojoj još radi.
Rekao je da je mali broj ljudi do sada mogao da čuje pesme poput “Razbrajalice”, koju je premijerno pročitao u Beču. U tim pesmama on govori o strahotama nacizma i logorima smrti, a pre svega o stradanju Srba u tim logorima.
Predsednik SPKD “Prosvjeta” u Austriji Srđan Mijalković rekao je da se poezija gosta iz Beograda posebno uklopila u temu ove književne večeri.
Nakon što je autor predstavio svoja dela publika je dobila priliku za pitanja, a prvo pitanje se ticalo njegovog dosadašnjeg rada, odnosno “kako napisati 100 knjiga”.
– Morate biti šizofren i da patite od drugih poremećaja – kazao je Janković u šali.
On je ukazao da će iduće godine proslaviti 35 godina umetničkog rada.
– Ako ste pisac ili bar mislite da ste, kao što to činim ja, onda sednete pa radite. Ne verujem u inspiraciju, već verujem samo u rad. Ustanem, sednem, i radim osam sati. Od tih osam sati, dva do tri potrošim, pošto pišem posebnu vrstu poezije, na istraživanju, jer sve što govorim moram da dokumentujem – objasnio je Janković.
Naime, u jednoj pesmi naveo je toponime gde je nastradalo više od 300 Srba.
– Nema opravdanja za pisca da sedi i čeka da se nešto desi. Ne možete a da se ne pripremate za kapitalna dela – istakao je Janković, koji je profesionalno je angažovan i kao pomoćnik ministra za rad, a u Beč je doputovao sa suprugom Brankicom Janković, poverenikom za rodnu ravnopravnost.
Književno veče su pratili i Nebojša Rodić, ambasador Srbije u Austriji i episkop austrijsko-švajcarski Andrej, a svojim nastupom upotpunili su ga Nikola Zarić na harmonici i Filip Ranković na saksofonu.
Mijalković je na kraju obavestio da Prosvjetina Škola ćirilice ponovo počinje rad od 29. septembra.
Podsetio je i da Prosvjeta u oktobru organizuje pokloničko putovanje u Svetu zemlju, za koje još ima slobodna mesta.
Borba za maternji jezik
Mijalković je gosta iz Srbije upoznao sa činjenicom da Srbi u Austriji ne mogu da koriste svoj maternji jezik, jer on ovde zvanično ne postoji, već se zove BHS, što je politička konstrukcija koja godinama ugrožava identitet mladih Srba.
Upitao je kako da srpski pobedi BHS, jer ako ne budemo imali mogućnost da koristimo svoj jezik nestajemo kao narod.
Janković je, s tim u vezi rekao da ne želi da daje političke izjave i podvukao da se za srpski jezik u Austriji treba boriti kroz institucije.
– Postoji proces kojim treba ići, a to je kroz institucije. Nadležna ministarstva treba da potpišu bilateralni sporazum kako bi se uklonio ovaj problem. Odnosi Austrije i Srbije su dobri i to pitanje može da se postavi bez pritiska – istakao je Janković.
Knjige na poklon
Na kraju književne večeri Janković je prisutnima poklonio svoje knjige. Kazao je da je doneo nekoliko knjiga koje poklanja bečkoj publici, koja je bila iznenađena i konstatovala da je on prvi pisac koji poklanja svoja dela, a ne dolazi u Beč da bi ih prodavao.
Pisao i hitove
Janković je otkrio bečkoj publici i da je pisao pesme za pevače.
– Napisao sam i neke hitove, ali neću reći kako sam ih potpisao – kazao je Janković.
