Stihija starce progutala s kućom

Vuleta Gačevića dugo će pratiti slike što je iza sebe ostavila vodena stihija u Obrenovcu

 

– Njihova kuća se nalazila u blizini prvog groblja u Obrenovcu i negovateljica koja je brinula o njima uporno je ubeđivala staricu da napuste kuću. Zvala je i njihovu decu da pokušaju preko mobilnog da ubede roditelje, ali ništa nije vredelo. Ti starci, muž i žena, ostali su u svom domu i sad, nažalost, više nisu među živima – priča Vule.

Bez panike u TENT

Kao visoko kvalifikovani majstor specijalizovan za remonte osetljivih mašina Vukoman je dugo radio u zapadnoj Evropi i Rusiji. Video je sveta, ali će se ovih nekoliko dana u Obrenovcu sećati do kraja života.

Mašinski monter Vukoman – Vule Gačević radio je u Termoelektrani "Nikola Tesla"

– Naša firma "Euro mont ing" angažovana je na remontu mlinova u IV bloku TENT A i baš smo u petak završili taj deo posla, kada je oko pola tri stigla naredba da termoelektranu napuste svi osim zaposlenih kojima je uvedena radna obaveza da bi proces proizvodnje u vanrednim okolnostima mogao da se nastavi. Moram da kažem da panike među zaposlenima nije bilo, iako se znalo da je brana pukla na Kolubari i da je voda potopila Belo polje – priča Vukoman.

Sa kolegama iz firme bio je smešten u privatnom motelu Mali raj, dva kilometra od centra Obrenovca. Kada su se vratili u motel Vule je otišao u krizni štab, smešten u osnovnoj školi u naselju Rojkovac. Hteo je da sazna kako njih 25 koji su radili na remontu mogu da se evakuišu do Beograda. Rekli su mu da sačeka i da se još ništa ne zna.
 

– I pored toga što je vrvelo od žandarmerije, vojnih kamiona, medicinskog osoblja i dobrovoljaca, sve je delovalo neorganizvano. Kao da nisu bili svesni šta sledi – kaže Vule.

Pomoći niotkud

Niko im nije tražio da pomognu, ali im nije ni nudio pomoć. Sledećeg dana, u subotu, kada su se probudili sa terase su ugledali – more! Njihov motel je već bio dva metra pod vodom, ali su oni srećom bili na prvom spratu. Niko im nije dojavio da voda nadolazi u objekat. Osoblja motela nije bilo.

Helikopteri su leteli, čamci plovili, vojna amfibija je prevozila ljude i svi su radili neumorno na evakuaciji, ali niko nije imao vremena za Vuleta i njegove kolege zarobljenje u motelu. "Sačekajte", dovikivali su im, "prednost imaju deca, žene, stari". I tako ceo dan. Gledao je kako čamci ne mogu da prođu od plutajućih guma, plastičnih kontejnera, raznog đubreta što je nanela bujica… Onda je ugledao čoveka u čamcu.

– Ponudio sam mu 20 evra da nas preveze, ali je on odbio novac i prevezao nas do livade kod groblja, odakle su nas dalje evakuisali…

Bilo je to oko pola šest po podne. Dva sata kasnije, onako neobrijan, u radnom odelu Vule Gačević se obreo u redakciju "Vesti" ne bi li, kako kaže, u najobjektivnijim novinama pročitao šta se dešava u drugim krajevima poplavljene Srbije.