U okviru ovog značajnog kulturnog projekta (do sada je pripremljeno i prevedeno devet tomova poezije slovenskih naroda), koji je ostvaren uz svesrdnu podršku Ruskog ministarstva za kulturu, "Savremena srpska poezija" je prevedena među prvima i već je imala dva izdanja.
Gost iz Rusije Sergej Glavjuk, pesnik i jedan od sastavljača antologije, čitao je pesme srpskih pisaca na ruskom, a ovdašnji pesnici na srpskom. U tomu srpske poezije zastupljeni su srpski pesnici iz matice, ali i iz dijaspore. U prvom izdanju "Antologije savremene srpske poezije" zastupljen je Ranko Radović, pesnik iz Toronta.
Svaka od knjiga u antologiji objavljena je dvojezično. Prisutni su imali priliku da upoznaju Sergeja Glavjuka i kao pesnika. Promovisana je njegova zbirka "Promajni kvartovi, a njegova poezija čitana je i na ruskom i na srpskom jeziku.
Ruski pesnik i prevodilac je posetio i nekoliko biblioteka u Torontu kojima je uručio svih devet do sada objavljenih knjiga Antologije slovenske poezije "Iz veka u vek".
Pre predstavljanja antologije, u obe crkve održan je pomen nedavno preminulom pesniku Dragomiru Brajkoviću. U crkvi Svetog Save na Riveru pomen je održao vladika kanadski Georgije, koji je biranim rečima govorio o pesniku.
Dragomir Brajković bio je čest gost u Kanadi. Sa ovdašnjim pesnicima prijateljevao je i lično, i po peru. Svoja sećanja na prijatelja kazivao je književnik Radovan Gajić.
– Odlazio je mnogima, mnogo je putovao i mnogi su ga rado dočekivali. Najzaslužniji je srpski intelektualac i književnik za povezivanje srpskih pesničkih bratstava širom sveta sa književnošću matice. Među antologijama načinio i jednu pod naslovom "Među svojima", u kojoj je sabrao pesništvo rasutih glasova koji su nekada i koji trenutno po svetu stihare na srpskom jeziku. Smatrao je, što mu mnoge kolege i državni birokrati nisu odobravali, da stvaraoci u jeziku ne mogu biti deljeni na one negde tamo i ove negde kod kuće. Za njega su svi koji stvaraju u srpskom jeziku bili uvek jednako kod kuće. Nedaću potucanja svoga roda po tuđim zemljama nije smatrao ni izazovom ni izdajom, već nesrećom u kojoj je bilo važno očuvati sopstveni jezik – rekao je Gajić.
