Sektor brige o starijim osobama već neko vreme se suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage. Najčešće se kao razlog za to navodi težina posla i nesrazmerno niske plate u ovoj industriji.
Međutim, Savezna vlada je nedavno donela odluku o povećanju zarada za zaposlene u staračkim domovima od 15 odsto, nadajući se da će povišice ne samo zadržati sadašnje radnike u sektoru, već i privući nove.
Ali, da li je povećanje plate od 15 odsto dovoljno da se prevaziđu tri stigme vezane za rad u staračkim domovima?
Ovim pitanjem bavila se Asmita Menča, naučna saradnica na Univerzitetu Kvinslenda. Istraživanje koje je sprovela, pokazalo je da je briga o starima i rad u domovima za stara lica opterećeno ne samo fizičkim, već i društvenim i moralnim predrasudama.
Fizička predrasuda je vezana za mišljenje da je reč o teškom, prljavom poslu, u koji je uključen rad sa ljudskim izlučevinama, ali i suočavanje sa smrću osoba o kojima se brine. Zbog toga o ovom poslu postoje slične predrasude kao i prema zanimanju pogrebnika.
Društvena predrasuda je povezana sa radom koji ima nizak socijalni status, jer uključuje servilnu vezu i rad s ljudima koji pripadaju marginalizovanoj grupi.
Konačno, moralna predrasuda uključuje rad koji se smatra obmanjujućim ili neetičkim. Ovo je pojačano medijskim izveštavanjem o zlostavljanju i zanemarivanju starijih osoba u domovima.
Ove predrasude su dovele do toga da se rad u staračkim domovima svrstava u grupu loših zanimanja. Zato se i postavlja pitanje da li više plate mogu da reše probleme vezane za celu jednu industriju.
Prema nalazima naučne saradnice Menče, veća plata svakako znači veći prestiž u zanimanju. Istina, veća plata ne može da smanji fizičku predrasudu, ali može da je nadoknadi, baš kao što visoke plate nadoknađuju ljudima fizički teške poslove, kao što je recimo rudarski.
Prema mišljenju Menče, to svakako može da pomogne da se umanji društvena stigma, jer postoje naznake da društvo ceni ovaj posao više nego što je to činilo u prošlosti.
Međutim, relativno malo povećanje plata neće prevazići činjenicu da društvo pridaje veću vrednost zanimanjima koja se fokusiraju na lečenje, nego na brigu o starima, dodaje ona.
Veće plate mogu da smanje moralnu stigmu, ali samo ako se sprovode i druge preporuke kraljevske komisije u vezi sa boljom obukom i upravljanjem u domovima za stara lica.
Savezna vlada je preduzela niz koraka da se pozabavi ovim problemom, uključujući davanje većih ovlašćenja Komisiji za pravičan rad da se bavi sistemskom, niskom platom zanimanja u kome dominiraju žene, kao i proširenjem potencijala za pregovaranje o plata na nivou više preduzeća.
Međutim, moraće mnogo više da se uradi kako bi se težak rad na nezi starih vrednovao onako kako treba, zaključuje Asmita Menča.