Na nedavni ponoljeni apel dobrim ljudima širom sveta da pomognu siromašnoj i bolesnoj baki Ratki Đorđević i njenoj ćerki Slobodanki, jedinim preostalim žiteljima zabitog i potpuno napuštenog sela Cvrnje na Rogozni, već daje rezultate, nakon što im je stiglo 200 australijskih dolara i 50 švajcarskih franaka, o čemu smo već pisali, Ratki i Slobodanki stiže i druga pomoć.
Poklon
Da se bolesna baka i njena siromašna ćerka ponovo raduju pobrinula se Fabrika nameštaja Ekstra-san iz Ribarića kod Tutina, koja im je poklonila i na Rogoznu dovezla dva nova ležaja (kauča) u vrednosti oko 500 evra, a od humane porodice Tasić iz Pariza stiglo im je još 100 evra. Fabrika nameštaja Ekstra-san godinama prati akcije Vesti i humanitarca Hida Muratovića i pomaže štićenicima našeg Humanitarnog mosta, do sada su sirotinji donirali više od stotinu ležajeva.
– Ljudi koji su dovezli kaučeve nisu mogli da veruju na čemu spavamo i gde smo provele godine i decenije, bili su zapanjeni i našom kućom bez vode, zemljanim podom i uslovima u kojima živimo, srećni su što su bili u prilici da nam pomognu – ističe baka Ratka i dodaje:
– Presrećne smo, jer smo konačno dobile ležajeve o kojima smo maštale, a koje od naše socijale nikada ne bi mogle da kupimo, sad ćemo se slatko odmoriti i naspavati kao ljudi, hvala vlasnicima i rukovodstvu Ekstra sana, bog im dao sreću i zdravlje, želimo im puno uspeha u poslu i humanitarnoj misiji – naglašava baka Ratka i ističe da se njen i Slobodankin život znatno promenio nabolje od pre tri godine i prvog apela u “Vestima”.
– Dobile smo puno namirnica, odeće i obuće, više nam ne preti glad, možemo da kupimo i lekove, sve to omogućuju nam povremene donacije dobrih ljudi koji su nam pre dve godine kupili i veš-mašinu, nažalost, ne možemo da je koristimo jer u kući nemamo vodu, pa i dalje sve peremo rukama, muku mučimo i da platimo struju – žali se baka Ratka.
Kućerak
U svom kućerku, oblepljenom blatom i okruženom šumom, baka Ratka i njena ćerka Slobodanka od pre nedelju dana čuvaju i osam džakova brašna, to im je, kažu, zaliha za jesen i zimu, za hladne dane kada su često odsečene od sveta. Nameravaju da, čim dobiju neku novu pomoć, kupe i dva-tri paketa zejtina, malo šećera i nešto kafe, napraviće i mali štek nejneophodnijih lekova.
– Najvažnije nam je da preživimo i da u što boljem stanju dočekamo još jedno proleće, o nekom boljitku možemo samo da maštamo, jer boljeg života ovde neće biti, da se nekuda selimo kasno je, a i nemamo gde da odemo, zato su sve naše oči i nade uprte u dobre ljude, svaka pomoć zlata nam je vredna, tokom leta i mi se trudimo da nešto zaradimo, beremo pečurke, kleku i šipurak, ali i to nam teško ide, jer šumske plodove nemamo kome da prodamo. Volele bi kada bi mogle da na vreme spremimo drva za zimu, utoplimo kuću, da uvedemo vodu, da aktiviramo veš-mašinu, da nabavimo televizor, da zemljani pod zamenimo patosom i da pre zime odemo lekaru – poručuje Slobodanka Đorđević.
Tuga i samoća
Baka Ratka i njena ćerka Slobodanka samo su dvoje od više od stotinu stalnih štićenika Humanitarnog mosta u ovom siromašnom kraju. Kako ističe humanitarac i naš saradnik Hido Muratović, većina njih su nemoćni samci, od svih zaboravljeni, kojima su jedina nada čitaoci “Vesti”.
– Svi oni žive u planinskoj zabiti, daleko od grada, tamo gde caruju tuga i samoća, činimo sve da im olakšamo život, činićemo to i ubuduće, hvala “Vestima”, hvala dobrim ljudima, hvala dijaspori – poručuje Muratović.
Hvala na dobroti
– Brzo ovde zahladni, kiše odnesu puteve, a potom nas sneg zaveje, bude zima kada danima i mesecima ne sretnemo čoveka – ističe Slobodanka Đorđević i moli nas da rukovodstvu fabrike Ekstra-san, porodici Tasić iz Pariza i svim drugim dobrotvorima prenesemo pozdrave do neba.
