Dragani Zarić i njenoj deci Radenku (15) i Mariji (14) stigla je vredna pomoć od 300 australijskih dolara od Dragice i Vlade Damjanovića iz Sidneja.
– Mnogo sam zahvalna ovim plemenitim ljudima na donaciji. Neka ih bog čuva i hvala im od srca u moje i ime moje dece, jer nam je novac potreban da preživimo i da nahranimo stoku da ne crkne od gladi. Ova nam je donacija zlata vredna – priča Dragana Zarić.
Sama se bori sa nedaćama od kada joj je preminuo suprug Radomir, koji je bio težak srčani bolesnik. Pomoć iz daleke Australije joj je, kaže, “blagoslov” jer mora da kupi lekove, pa na jesen deci za školu i ogrev.
– Stalno kuburimo sa parama, ali uvek kažem samo da su mi Radenko i Marija dobro, ostalo ćemo nekako pregurati – priča ova majka.
Njoj i deci su mnogo teško pali smrt supruga i oca, koji je bio stub njihove porodice i uvek su mogli da se oslone na njega. Sada joj mnogo oko kuće, životinja i u bašti pomaže sin koji uskoro postaje srednjoškolac.
– Radenko kreće u prvu godinu srednje škole od jeseni i odabrao je smer stolar. Svi pričaju, fali zanatlija, pa verujem da će kad završi i zaposli se, sve biti mnogo lakše – priča Dragana Zarić.
Ćerka je obolela od cerebralne paralize, slabo je pokretna, a prema rečima njene majke, njoj naročito nedostaje otac.
– Marija, koja je godinu dana mlađa od sina, bolesna je, pa i oko nje ima dosta posla – priča Dragana, uz napomenu da je devojčica u banji na rehabilitaciji i zahvalna je vlastima koje su joj to omogućile.
Posle smrti supruga, ovoj ženi se psihičko stanje pogoršalo, pa je njena želja i dece da žive od svog rada i naprave malu farmu, za sada na čekanju.
Bori se sama sa dvoje tinejdžera koje treba iškolovati.
Za bolesnu ćerku
Dragana Zarić kaže da joj ne pada lako što mora da moli humane ljude za pomoć, ali za sada nema drugog načina da sa decom opstane.
– Teško je tražiti od ljudi da nam daju da preživimo, ali sada je tako, to nam je jedini način. Na to sam spremna, prvenstveno zbog moje Marije koja je bolesna. Za njeno dobro – naglašava ona.