Direktor te Uprave Milan Stevović je na na sednici Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija Skupštine Srbije rekao da ne isključuje mogućnost potresa i pobune u zatvorima ako ne bude prekinut štrajka advokata.
On je podsetio da prvo žarište pobuna u zatvorima nisu osuđenici već pritvorenici koji su, kako je ocenio, "sad već nepravedno zatvoreni", pošto im se zbog štrajka advokata pretresi odlažu, procesne radnje ne mogu da se obave, svedoci ne mogu da se saslušaju, niti mogu da se verifikuju sporazumi o priznanju krivice sklopljeni s tužilaštvom.
Kako je precizirao, od 1.653 pritvorenika, 166 su strani državljani, 27 pritvorenika u svim zatvorima u Srbiji ima zaključen sporazum o priznanju krivice s tužilaštvom, a za 73 njih potrebna su jedno ili dva suđenja da bi izašli na slobodu.
On je rekao da su 122 pritvorenika u Okružnom zatvoru u Beogradu najavila štrajk glađu, ali da je im je Uprava objasnila da čini sve što može posle čega su oni odustali, dodajući da je došlo i do štrajka pritvorenika u Zaječaru i Kraljevu.
"U ovom momentu držimo stvari pod kontrolom, ali ako se ovako nastavi situacija može da eskalira", istakao je Stevović.
Direktor Uprave apelovao je da se inicira sastanak Odbora Skupštine Srbije za pravosuđe i bezbednost i pozvao je članove Komisije da obiđu sve zatvore u Srbiji i uvere se u težinu situacije.
Pomoćnik Zaštitnika građana Miloš Janković rekao je da je Zaštitnik pokrenuo postupak kontrole zakonitosti rada Advokatske komore Srbije kao nosioca javnih ovlašćenja.
Kako je naveo, Zaštitnik je do sada dobio između 50 i 100 pritužbi pritvorenika, ističući da Zaštitnik nije našao elemente nezakonitog postupanja Uprave prema pritvorenicima.
Poslanik Srpske napredne stranke Predrag Mijatović rekao je da država hitno mora da donese naredbu da određeni broj advokata, po službenoj dužnosti, zastupa pritvorenike na sudu.
Sa njim se nije složio poslanik Socijalističke partije Srbije Neđo Jovanović koji je istakao da krivica nije samo na advokatima i da na rešenju tog problema moraju da rade i Ministarstvo pravde i Skupština kao zakonodavno telo.
Među zaključcima koje je Komisija usvojila je da se u najkraćem roku poseti Centralni zatvor, kao i da se što pre sastanu odbori za pravosuđe, i ljudska i manjinska prava kako bi se problem sa položajem pritvorenika zbog štrajka advokata, što pre rešio.
