U ovaj kraj, okolinu Mladenovca, prvi doseljenici su došli mnogo pre Velike seobe (ili najkasnije sa njom, krajem 17. i početkom 18. veka) bili su sa teritorije Stare Srbije. Ovaj pojam, nerazjašnjen u istorijskoj nauci i geografiji, Jovan Cvijić veoma jasno definiše u antropogeografiji i našoj nauci, etnologiji. Po njemu, Stara Srbija obuhvata ne samo jezgro prvobitne, nemanjićke Srbije, Rašku, već i Kosovo i Metohiju, celu Makedoniju, severnu Grčku i veći deo današnje Albanije.
Naravno, na to ne treba gledati kao na neku "Veliku Srbiju", u pitanju je samo srpski etnički prostor, različit od nacionalnog i državno-političkog koji se menjao kroz vekove.
Tako su u Rajkovac stigli i preci našeg čitaoca, prvo pod nadimkom Kijačari. Za njih se kaže da su starinom od Visokih Dečana, sa Metohije.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada.Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljevič-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Pre tri veka, neki od predaka ove familije zvali su se Gojko i Teofilo, a njihovi potomci su nastanili čitav ovaj kraj, Rajkovac, sela Mladenovac i Koraćica i neka druga. Oni sada nose druga prezimena, ali su srodni: Lukići, Ivkovići, Milivojevići, Radojkovići, Gojkovići, Miletići.
Njihova stara slava bio je Sv. Stevan, što je inače jedna od najstarijih srpskih slava u Staroj Srbiji. Stefan je bila titula srpskih pretendenata na presto i kraljeva: Stefan Nemanja, Stefan Dečanski, Stefan Prvovenčani. U stvari, titulu Stefan, uz ime, dobijali su srpski prinčevi u značenju "ovenčan" krunom, to jest krunisan.
Kasnije, odvajanjem familija sa zajedničkim imenom Kijačari i razrođavanjem, neki su uzeli i Sv. Nikolu kao svoju krsnu slavu, kao Stevanovići o kojima je ovde reč. Danas se to zaboravilo, ali su nekad naši stari vrlo dobro znali da slavu valja promeniti kako bi udaljeni srodnici stigli da makar na taj dan vide jedni druge i podsete se zajedničkog porekla.
Sama reč "kijača" u Vukovom "Rječniku" znači batina, koju su neki, naročito stočari, stalno nosili ili koristili prema potrebi, pa je tako neki predak koji se nije od nje rastajao po njoj dobio nadimak koji je ostao i potomcima.
